Kako je zasad do daljnjeg odložen novi sastanak američkog i ruskog predsednika koji se nedeljama najavljivao, u fokus je došao novi najavljeni sastanak, između predsednika Trampa i predsednika Si Đinpinga. Ovaj sastanak održao se u Južnoj Koreji, a bio je to prvi susret dvojice predsednika otkako je predsednik Tramp preuzeo drugi mandat. Sastanak se održao u jeku novih sankcija SAD prema Rusiji, pa se veruje da bi ishod sastanka mogao odrediti budući razvoj odnosa SAD i Kine.
Globalna politika i Ukrajina
Rezultati sastanka pre svega će uticati na globalne ekonomske i geopolitičke procese. U tom smislu postoje analize i predviđanja kako bi sastanak mogao uticati i na ishod rata u Ukrajini. Peking, odnosno Kina, s pravom se smatra jednim od ključnih igrača koji mogu uticati na ishod rata u Ukrajini. To je shvatao i Kijev, koji je neposredno pred američke izbore pokušao diplomatskim putem da ponudi Pekingu da na neki način preuzme jednu od ključnih uloga u mirovnom procesu. Tim pre što Peking i dalje priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, kao što Ukrajina ne priznaje Tajvan. Osim toga, Kina je bila glavni trgovinski partner Ukrajine do rata 2022. godine.
Međutim, nakon izbora u SAD i stupanja predsednika Trampa na dužnost, ti odnosi su znatno narušeni. Predsednik Tramp je vrlo oštro krenuo u "trgovinski rat" s Kinom, najavljujući razne carine, označavajući Kinu kao ključnog oponenta i slično. U tom kontekstu Kijev nije imao mnogo opcija osim da "ohladi" odnose s Pekingom. U 2025. godini predsednik Zelenski je nekoliko puta prozivao Peking zbog isporuka komponenti za dronove Rusiji, iako je Kina istovremeno isporučivala i Ukrajini te iste ili slične komponente.
Kineski uticaj
Ovaj sastanak mogao bi nagovestiti uključivanje Kine u rešavanje sukoba koji utiču na globalnu politiku, poput zaustavljanja rata u Ukrajini.Kina bi svakako mogla da utiče na Rusiju kako bi učinila određene ustupke kada je Ukrajina u pitanju. Ipak, neki analitičari smatraju da Kini zapravo odgovara nastavak rata u Ukrajini, jer što rat duže traje, to se Rusija sve više "uvlači u naručje" Kine. Ta teza ide dotle da je, recimo, generalni sekretar NATO saveza Rute izjavio kako bi Kina mogla iskoristiti zaokupljenost Zapada da izvrši napad na Tajvan.
Međutim, ta teza je vrlo nategnuta. Iako Rusija u mnogo čemu zaista zavisi od Kine, Kina zbog toga ima sve veće potencijalne probleme. To se najviše vidi kroz sekundarne sankcije i kroz moguće probleme s kineskim glavnim tržištima, Evropskom unijom i SAD. Ti problemi nisu kritični za kinesku ekonomiju, ali nisu ni zanemarljivi. Takođe, kao što se Rusija gura "u naručje" Kine, tako se Evropa sve više oslanja na SAD, što je za Kinu izuzetno nepovoljno.
Jedina direktna korist Kine od rata je nagli porast prodaje dronova i njihovih komponenti. Ali kada je reč o ukupnom obimu kineskog izvoza, te brojke nisu naročito značajne. Kini bi verovatno više odgovaralo da se rat u Ukrajini završi, ali joj ne bi odgovaralo da se završi očiglednim porazom Rusije. Upravo u tome leži ključ svih postojećih teza o kineskom uticaju na Rusiju.
Kineska uloga
Štaviše, Kina je bila prva velika sila koja je izašla s mirovnim planom još 2023. godine, koji je doduše više bio stav nego stvarni plan, ali kao takav je postao početna referenca ka mirovnom rešenju. Tada je Zapad bio taj koji je odbijao mogućnost pregovaranja s Rusijom, dok je Rusija podržala stav Kine. Naravno, Moskva je to učinila jer je bilo jasno da Ukrajina i Zapad neće podržati kineski plan, pa je mogla dodatno prikazati Zapad kao "nesaradljiv" i "ratnohuškački".
S druge strane, kada su SAD pokrenule sopstveni mirovni proces, Rusija je opet mogla da se tome suprotstavi, znajući da su Kina i globalni Jug isključeni iz celog procesa, te da će upravo u tim zemljama imati podršku. Prava "opasnost" za Rusiju bila bi opcija da se SAD i Kina usaglase i zajednički izvrše pritisak na Kremlj. Međutim, takva opcija trenutno nije ni blizu ostvariva.
SAD i Kina morali bi da se usaglase oko nekih globalnih pitanja, što je vrlo neizvesno. Pregovori Pekinga i Vašingtona uglavnom su usmereni na sprečavanje naglog pogoršanja odnosa između dve najveće sile, kako bi Kina dobila na vremenu za postepeno smanjenje zavisnosti od SAD.
Neizvesnost
Snažna pozadina u vidu Rusije u tom smislu je ključna za Kinu. Glavna ranjivost Kine jeste zavisnost od uvoza energije, sirovina i hrane. Trenutno se sve to uvozi morem. Ako se odnosi pogoršaju, Zapad ima mogućnost da blokira te rute. Zbog toga je ključna uloga Rusije, kroz koju Kina ima sigurnost kopnene snabdevanja. Malo je verovatno, ali nije isključeno, da bi Kina žrtvovala svoje odnose s Rusijom radi nekog sporazuma sa SAD i to verovatno samo privremenog. S druge strane, malo je verovatno i da bi SAD bile spremne na veće ustupke Pekingu kako bi se izvršio pritisak na Moskvu.
Ono što bi se moglo dogoditi jeste da je Kina na sastanku iznela protivpredlog za prekid rata, koji bi se u velikoj meri mogao poklapati sa zahtevima Kremlja. Uz to, Kina bi mogla biti jedan od garanata bezbednosti Ukrajini i mogla bi ponuditi Kijevu ulaganja u obnovu zemlje, koja bi mogla biti višestruko veća od evropskih.
Naizgled, ova opcija deluje malo verovatno s obzirom na veliku zavisnost Kijeva od Zapada. Ipak, Kina je zaista jedina zemlja koja ima takav autoritet i uticaj na Rusiju da može biti garant bezbednosti da se neće dogoditi novi napad. Osim toga, ukrajinska politička elita oduvek je favorizovala diverzifikaciju partnerstva, a kako očigledno Rusija više ne može biti taj "drugi" partner, Kina bi to mogla postati.
Međutim, to je za sada samo na nivou pretpostavke. Ono što je sigurno jeste da su ulozi u narednim razgovorima dvojice predsednika visoki. Sigurno je da će u tim razgovorima Rusija i Ukrajina biti važna tema. Odgovor Kine na uvođenje sankcija ruskim kompanijama od strane SAD svakako će biti značajan. Isto tako, SAD bi za pozitivan odgovor Kine mogle ponuditi da Kina na neki način učestvuje u novom oblikovanju bezbednosne politike istočne Evrope.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
