Stanislav Petrov, na Zapadu poznat kao "čovek koji je spasao svet", 26. septembra 1983. godine je doneo odluku zahvaljujući kojoj, kako mnogi tvrde, nije došlo do nuklearnog rata.
Tog dana, malo iza ponoći, oglasio se alarm koji je upozorio na to da su SAD aktivirale interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, i to brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne.
"Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je da sam bio 50-50 odsto siguran da li je, tj. nije, reč o napadu", prisećao se Petrov u kasnijim intervjuima.
Da je kojim slučajem zaključio da je reč o pravom napadu, Sovjeti bi odgovorili atomskim napadom na SAD. Koliko je situacija bila komplikovana govori činjenica da se u to vreme Sovjetski Savez iskreno plašio iznenadnog američkog napada, budući da je bila reč o izuzetno napetom periodu Hladnog rata.
Štaviše, svega mesec dana ranije Sovjeti su srušili putnički avion koji je iz SAD-a leteo za Južnu Koreju, jer su verovali da je reč o špijunskoj akciji. SAD su se, međutim, nakon niza provokativnih vojnih manevara, pripremale za veliku NATO vežbu, nazvanu "Moćni strelac" (Able Archer), koja je ustvari bila simultana priprema za nuklearni napad.
U svojoj domovini, Petrova istorijska uloga nije mu donela slavu, jer je nastavio da živi u istom stančiću u kojem je proveo većinu života, i sa dobrodošlicom dočekivao sve goste.
Te kobne, a inače do tada potpuno tihe, noći u kojoj je radio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15, oglasio se alarm, sećao se 76-godišnji Petrov. Svi su bili u šoku, jer, iako su se tamo nalazili upravo zbog sličnih situacija, na tako nešto nisu mogli da se pripreme. Petrov je tada ustao i shvatio da svi zbunjeno gledaju u njega.
"Moja ekipa je bila na ivici panike i tad mi je sinulo da će, ako svi budemo u panici, sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, već sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter", priseća se Petrov.
Petrov još uvek nije odlučio šta da uradi, kada se za nekoliko minuta oglasila još jedna sirena, koja je zaposlene u centru obavestila da je lansirana i druga raketa. Ubrzo zatim centrom su se razlegli zvuci još nekoliko sirena, i mogao se steći utisak da je minimum pet atomskih bombi poletelo s američkog tla.
Iako uopšte nije bio siguran u to što govori, Stanislav je svoje nadređene obavestio da je reč o lažnoj uzbuni. Svoju odluku bazirao je na činjenici da sovjetski radari, koji su se nalazili na zamlji i pouzdaniji su bili od satelita iz tog vremena, nisu potvrdili lansiranje.
Kasnije je otkriveno da je lažni alarm pokrenuo kvar na satelitu, koji je pogrešno interpretirao odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima - kao rakete.
Crveno dugme nikada nije bilo operativno
U kasnijem intervjuu, Petrov je izjavio da čuveno crveno dugme nikada nije bilo operativno, jer vojni psiholozi nisu želeli da odluku o pokretanju nuklearnog rata stave u ruke jedne jedine osobe. Postoji izvesna zabuna oko toga kakva je tačno bila Petrovljeva vojna uloga u ovom incidentu. Petrov, kao pojedinac, nije bio u poziciji da samostalno lansira bilo koji deo sovjetskog raketnog arsenala.
Njegova jedina dužnost bila je da prati opremu za satelitski nadzor i izveštava o upozorenjima o raketnim napadima lancu komandovanja, a najviše sovjetsko rukovodstvo bi odlučilo da li da pokrene odmazdni napad protiv Zapada. Ali Petrovljeva uloga je bila ključna u pružanju informacija za donošenje te odluke.
Stručnjak za nuklearnu bezbednost Pavel Podvig tvrdi da, iako je Petrov postupio ispravno, "su postojala najmanje tri sloja za procenu i donošenje odluka iznad komandnog centra vojske koja je upravljala satelitima", tako da Petrov izveštaj ne bi direktno doveo do lansiranja nuklearnog oružja. Pored toga, on navodi da bi, čak i da je američki napad bio smatran stvarnim, SSSR započeo sopstveni napad tek nakon stvarnih nuklearnih eksplozija na svojoj teritoriji.
Pohvala, ali i kazna za spas sveta
Petrov u Rusiji nikad nije dobio zvanično priznanje za svoju odluku, najverovatnije zbog toga što bi Rusi na taj način otkrili koliko brzo njihovi sateliti mogu da upozore na opasnost. Prema Petrovu, nije dobio nikakvu nagradu jer su incident i druge greške u sistemu za detekciju raketa osramotile njegove pretpostavljene i naučnike koji su za sistem bili odgovorni, tako da bi, da je zvanično nagrađen, morali biti kažnjeni.
Kasnije je bio podvrgnut intenzivnom ispitivanju od strane svojih nadređenih o svojoj proceni. General Jurij Votincev, tadašnji komandant jedinica protivraketne odbrane sovjetske PVO, koji je prvi čuo Petrovljev izveštaj o incidentu i prvi ga otkrio javnosti 1990-ih, navodi da su Petrovljeve "ispravne akcije" bile pravilno zabeležene. Votincev ga je u početku pohvalio i obećao nagradu, ali je Petrov ipak bio opomenut zbog nepravilnog podnošenja papirologije, jer nije incident opisao u ratnom dnevniku.
Premešten je na manje osetljivu poziciju, prevremeno je penzionisan (iako je naglasio da nije "primoran da napusti" vojsku), i doživeo je nervni slom.
Odlikovan u UN
Godine 2006, kada je Petrov prvi put odlikovan za svoje postupke u Ujedinjenim nacijama, stalna misija Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama izdala je saopštenje za javnost u kojem je tvrdila da jedna osoba nije mogla da započne ili spreči nuklearni rat, navodeći između ostalog: "Ni pod kojim okolnostima odluka o upotrebi nuklearnog oružja ne bi mogla biti doneta ili čak razmatrana u Sovjetskom Savezu ili u Sjedinjenim Državama na osnovu podataka iz jednog izvora ili sistema. Da bi se to dogodilo, neophodna je potvrda iz nekoliko sistema: zemaljskih radara, satelita za rano upozoravanje, obaveštajnih izveštaja itd."
Ovaj sovjetski vojnik je umro u maju 2017. godine u 77. godini života, a bio je poznat kao "čovek koji je spasao svet". Po njemu je danski režiser Piter Entoni 2014. godine snimio i film.
BONUS VIDEO:
· Reaguj