Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove Kaja Kalas predstavila je paket mera kojim Brisel prvi put direktno cilja izraelske zvaničnike i trgovinske odnose s tom zemljom. Razlog su nalazi o ozbiljnim kršenjima ljudskih prava u Pojasu Gaze.
Prema planu Evropske komisije, koji tek treba da odobre svih 27 država članica, na uvoz iz Izraela vredan oko 5,8 milijardi evra biće uvedene dodatne carine. Istovremeno bi na crnu listu EU trebalo da budu uvrštena dvojica istaknutih članova vlade Benjamina Netanjahua, ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir i ministar finansija Becalel Smotrič, obojica poznata po tvrdom stavu prema Palestincima.
Predviđene mere obuhvataju obustavu trgovinskih povlastica, što znači da će izraelska roba izgubiti povlašćen pristup tržištu Unije i biti podvrgnuta carinama poput one iz trećih zemalja bez sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i zamrzavanje bilateralne finansijske pomoći od oko 20 miliona evra namenjene izraelskim institucijama i projektima.
Tom merom biće pogođeno 37 odsto izraelskog izvoza u EU. Prema proceni koja se zasniva na prošlogodišnjoj razmeni, to znači da će uvoznici izraelske robe morati da plate 227 miliona evra carina godišnje.
Komisija takođe predlaže obustavu bilateralne pomoći Izraelu, s tim da se to neće odnositi na saradnju sa izraelskim civilnim društvom niti na pomoć memorijalnom centru posvećenom žrtvama holokausta Jad Vašemu.
Na konferenciji za novinare u Briselu Kallas je naglasila da se ne radi o kažnjavanju izraelske države, već o pokušaju da se popravi stanje u Gazi.
"Želim da budem potpuno jasna. Cilj nije da se kazni Izrael. Cilj je da se poboljša humanitarna situacija u Gazi", poručila je šefica evropske diplomatije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je istakla da "užasni događaji u Gazi moraju prestati" i pozvala na trenutni prekid vatre, nesmetan pristup humanitarnoj pomoći i oslobađanje svih talaca.
Poverenica za Mediteran Dubravka Šuica dodala je da se paralelno snažno podržava palestinski reformski proces, za koji je EU obezbedila čak 1,6 milijardi evra u naredne dve godine.
Predlog Komisije usledio je nakon što je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) zaključila da Izrael krši član 2 Sporazuma o pridruživanju EU i Izraela, koji nalaže poštovanje ljudskih prava i demokratskih načela. Komisija se pritom poziva na blokadu humanitarne pomoći, intenziviranje vojnih operacija i odluku izraelskih vlasti o širenju naselja u osetljivoj zoni E1 na Zapadnoj obali.
Ako mere budu potvrđene, one bi predstavljale najznačajniji zaokret u politici EU prema Izraelu od početka rata u Gazi, a ujedno i jasan signal nezadovoljstva evropskih institucija razmerom civilnih žrtava i razaranjima u toj enklavi. Reč je i o ekonomski osetljivom potezu, jer je EU najveći trgovinski partner Izraela, sa ukupnom razmenom robe od 42,6 milijardi evra prošle godine.
BONUS VIDEO:
· Reaguj