Upadi ruskih dronova u vazdušni prostor Poljske i Rumunije u poslednjih nekoliko dana dodatno su podigli tenzije u Evropi i postavili novo pitanje, dokle NATO može da toleriše provokacije Moskve. Mark Almond, direktor oksfordskog think tanka Crisis Research Institute, piše u analizi za britanski The Independent da Savez mora jasno definisati "crvene linije", i šta će se desiti ako ih Rusija pređe ponovo.
Dronovi prelaze NATO granice
Prošle nedelje čak 19 ruskih dronova ušlo je u poljski vazdušni prostor; neki su preleteli stotine kilometara unutar zemlje pre nego što su oboreni. Poljski premijer je tada izjavio da je vojni sukob u Evropi "bliži nego ikad od Drugog svetskog rata". Nekoliko dana kasnije, dron je preleteo preko Rumunije, gde su rumunski F‑16 avioni pratili letelicu skoro sat vremena, pre nego što se vratila u Ukrajinu i nastavila napade.
Reakcije međunarodne zajednice
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da nije moglo da se radi o grešci, već o "jasnoj ruskoj eskalaciji rata". Šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, rekla je da je ovo još jedno neprihvatljivo kršenje suvereniteta članice EU, dok je Velika Britanija pozvala ruskog ambasadora na konsultacije. Moskva odgovara da su dronovi slučajno skrenuli s kursa zbog ukrajinskog elektronskog ometanja.
Šta NATO radi i šta bi mogao da uradi
Do sada se Savez uglavnom ograničio na verbalne osude i pokretanje misije "Istočna straža", što podrazumeva raspoređivanje dodatne opreme i pojačan nadzor granica s Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom. Ali, kako piše Almond, to nije odgovor na ključno pitanje: šta bi se desilo ako neka članica zatraži aktiviranje Člana 5, principa kolektivne odbrane NATO-a?
Primer iz Sirije kao upozorenje za budućnost
Almond podseća na događaje iz 2013. godine, kada je američki predsednik Barak Obama povukao "crvenu liniju" upozorivši Siriju da ne koristi hemijsko oružje, ali kada je Asad to ipak učinio, nije usledio odlučan odgovor. "Putin sigurno nije zaboravio kako je ta crvena linija izblijedela", primećuje Almond.
Moguće reakcije i rizici
Savez bi mogao da razmisli o proaktivnom obaranju ruskih bespilotnih letelica koje se približavaju njegovim granicama, bilo da dolaze iz Ukrajine ili Belorusije ili iznad Crnog mora prema Rumuniji. Time bi se nacrtala jasna linija o tome šta je neprihvatljivo. Time bi se ojačalo osećanje sigurnosti u istočnim članicama NATO-a, od Poljske do Rumunije.
Međutim, Almond upozorava da bi takav potez mogao ostaviti Ukrajinu osetiti se napuštenom. Ukoliko se "crvena linija" povuče tek na granicama NATO-a, to bi značilo da Ukrajina bude u nekoj vrsti "ničije zemlje", bez direktne zaštite. To bi, kako kaže Almond, moglo ozbiljno narušiti moral ukrajinskih snaga i građana.
"Crvene linije" unutar Ukrajine kao moguće rešenje
Jedan od predloga je definisanje crvene linije unutar Zapadne Ukrajine, stvaranje sigurne zone za milione građana i industriju, uz koridor uz rumunjsku obalu Crnog mora prema ukrajinskim lukama na jugu-zapadu. To bi omogućilo moralnu podršku Ukrajini i odvratilo rusku agresiju prema zapadu, bez uvlačenja NATO-a u direktan sukob nad celom Ukrajinom.
Snaga “crvene linije” u delima
Almond naglašava da crvena linija vredi samo ako stoji iza nje konkretno delovanje. Ukoliko Putin odluči da testira odlučnost Alijanse, slab odgovor može biti gora opcija nego odsustvo odgovora. Nesigurnost na istočnom krilu NATO‑a je već vidljiva; sada je vreme da se jasno definiše šta je neprevaziđeno, i da se tome dosledno stane na put.
BONUS VIDEO:
