Plaža Džale (Jalë), peščana plaža duga 300 metara u istoimenom selu u opštini Valona na jugoistoku Albanije, nekada je bila skriveni dragulj - spokojno utočište za sve koji su tražili mirno letovanje. Ali ta vremena su prošla.
Danas je teško pronaći slobodno parking mesto u blizini plaže, ležaljke koštaju 10 evra, a građevinske mašine već najavljuju da će Džale uskoro postati jedna od destinacija koje posećuje svetske elita. Porast popularnosti plaže prati sve veći broj turista u Albaniji, koja je usledila nako što je zemlja postala prepoznatljiva na globalnoj turističkoj mapi. Politiko navodi da uz reputaciju koju zemlja sada uživa, dolaze i novi problemi.
Dok je ostatak sveta bio u izolaciji zbog pandemije Kovid-19, Albanija je otvorila svoja vrata posetiocima u julu 2020. Turisti, željni promena, brzo su se odazvali pozivu - više od 5,6 miliona ljudi posetilo je zemlju 2021. godine, što je povećanje od čak 114 procenata u poređenju sa 2020. godinom.
Ali, nije samo otvaranje granica privuklo turiste. Druge evropske destinacije, poput Italije, Španije i Portugala, postajale su sve skuplje, dok je Albanija nudila prirodu i plaže svetske klase po znatno nižim cenama. U avgustu 2020. godine, noćenje u hotelu na obali mora sa doručkom moglo se naći za samo 30 evra, dok su ležaljke na plaži koštale samo 3 evra.
Porast popularnosti Albanije nije samo posledica otvorenih granica - društvene mreže su dodatno ubrzale porast interesovanja. Do 2024. godine, Albanija je zabeležila više od 3,8 miliona objava na Instagramu, sa više od 106 milijardi pregleda, sustižući dugogodišnje destinacije poput Italije i Grčke.
"Albanija takođe živi u glavama ljudi kao 'divlja i slobodna, nešto što ne možete naći u Evropi'", rekla je Denada Juši, albanska novinarka koja je pratila uspon zemlje kao turističke destinacije.
Broj turista raste iz godine u godinu - rekordnih 10 miliona ljudi posetilo je Albaniju 2023. godine, dok je taj broj porastao na 11,7 miliona 2024. godine. Ove godine vlada očekuje više od 15 miliona posetilaca, što je neverovatan broj za zemlju sa populacijom od samo 2,7 miliona.
Turizam sada čini oko 8 procenata bruto domaćeg proizvoda Albanije, stvarajući desetine hiljada novih radnih mesta. Posetioci dolaze uglavnom iz Nemačke, Italije, Poljske i Francuske, a lokalni mediji kažu da Albanija nudi jedinstvenu priliku za istraživanje planina i plaža u samo jednom danu - prednost koja nije dostupna u većim evropskim destinacijama.
Albanija teži da postane vodeća turistička destinacija, pa su vladini zvaničnici uveli poreske olakšice za međunarodne hotelske lance. Hoteli sa četiri i pet zvezdica su oslobođeni poreza na dobit u trajanju od 10 godina, što je privuklo investicije poznatih brendova kao što su Marriott, Meliá i Radisson.
Pored toga, Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, planira da transformiše albansko ostrvo u luksuzno odmaralište. Inicijativa, pokrenuta 2019. godine i produžena do 2027. godine, ima za cilj podizanje turističkih standarda, piše Politiko.
Međutim, projekat nije prošao bez kritika. Kritičari upozoravaju da Albanija nema dovoljno prostora na plažama za veliki broj turista koje bi luksuzna odmarališta mogla da privuku. Ekološki aktivisti i lokalno stanovništvo takođe se protive uticajima na životnu sredinu, uključujući izgradnju aerodroma u Valoni, koji se nalazi blizu zaštićenog područja, i preusmeravanje vode iz unutrašnjosti na obalu kako bi se zadovoljile potrebe turističkih odmarališta za vodom.
Alfred Lela, portparol opozicije, kritikuje da je "pohlepa zamenila razuman plan" i da se priroda uništava. I dok se u Albaniji još uvek mogu naći manje razvijena područja, posetioci koji su nekada uživali u jeftinim putovanjima sada se suočavaju sa većim troškovima. Prosečna potrošnja turista porasla je za 20 procenata u 2024. godini, dostigavši 5 milijardi evra.
Sa rastućim cenama, zagađenje postaje ozbiljan problem. Aktivisti i turisti prijavljuju smeće na plažama i putevima, dok Arben Kola, turistički vodič i ekolog, ističe da nijedna opština ne uspeva da održi čistoću ili uvede sistem reciklaže.
Albanija, nekada poznata po svojoj prirodi, kampovanju i opuštenom turizmu, sada se suočava sa izazovima održivosti. "Sada je kao Monako. Nema mesta za lokalno stanovništvo", zaključuje Denada Juši.
BONUS VIDEO:
