Danas je u Pekingu u Narodnoj Republici Kini održana vojna parada u čast 80 godina od pobede u Drugom svetskom ratu. Kina je predstavila svoje moderno naoružanje, bili su prisutni brojni svetski lideri, uglavnom sa Istoka, a glavni gost svakako je bio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.
On je u Kinu stigao u nedelju 31. avgusta, u lučki grad Tjenđin gde ga je dočekao crveni tepih kada je šarmirao Sija i njegovu suprugu Peng Lijan. Međutim, odnosi dvojice lidera nisu tako sjajni kako se čine na prvi pogled, naročito u kontekstu od početka rata u Ukrajini kada su Peking i Moskva značajno ojačali i učvrstili odnose.
Pogledajte fotografije sa kineske vojne parade u Pekingu
Da li su Putin i Si zaista u dobrim odnosima?
Prema istraživanju "New York Times-a", Rusija već duži vremenski period strahuje od kineskih tajnih obaveštajnih akcija. Na ruskim "Telegram" grupama se mogu pronaći svakakve stvari, pa čak i originalni državni dokumenti koji su inače strogo poverljivi.
Novinari američkog lista su preko američkih tajnih službi imali uvid u neke od njih. Obaveštajna dokumenta Indonezije prodaju se za "svega" 5.000 dolara, Tajvana za 10.000, dok se identitet tajnih iranskih agenata može nabaviti za 3.000 dolara.
U novembru 2024. godine, ruska kriminalna grupa "Ares Leaks" je na svom "Telegram" kanalu objavila fotografije kontraobaveštajnih dokumenata o Kini koje su prikupili pripadnici ruskog FSB-a. Dodatni dokumenti su bili u ponudi, ali se oni plaćaju posebnim putem, u vidu kriptovalute koja se zove "Monero".
Dokumenti su, prema pisanju lista iz Njujorka, procurili iz Odeljenja za kontraobaveštajni rad Ruske Federacije. U njima se navodi kako je "Rusija vrlo zabrinuta zbog kineskih špijunskih akcija".
Takođe, spominje se i ruska špijunska akcija koja je usmerena na kinesku aplikaciju "We Chat". U istom istraživanju "New York Times-a", ali u drugom tekstu, objašnjeno je konkretno da Peking aktivno radi, već duži vremenski period, na regrutovanju ruskih tajnih agenata.
Kina na taj način pokušava da na svaki mogući način izvuče korisne informacije koje imaju agenti koji su bili ili na neki drugi način učestvuju u ratu u Ukrajini. Kina na taj način pokušava da sazna što više o zapadnoj vojnoj tehnologiji koja se koristi na ukrajinskim frontovima.
Pogledajte fotografije Vladimira Putina na kineskoj vojnoj paradi u Pekingu
Čega se tačno plaši Moskva?
Novinari američkog lista su saznali da je jedan dokument ruskog FSB-a o kineskim tajnim špijunskim akcijama sastavljen još krajem 2023. ili početkom 2024. godine. U tom dokumentu koji je napisan na osam strana se navodi da čak Rusi, navodno, poseduju bezbednosne informacije koje kažu da Kina radi na dugoročnom planu zauzimanja dela (ili delova) ruske teritorije.
Rusija je dosad uspela da "preživi" sve pakete zapadnih sankcija zahvalujući okretanja spoljnopolitičkih ciljeva na Istok, odnosno ka Kini, Severnoj Koreji, Indiji i Iranu. Indija je najveći uvoznik ruske nafte, od Irana je Rusija dobila moćne "Šahed" dronove koje koristi protiv ukrajinske vojske, Severna Koreja je poslala vojnike u novembru 2024. godine u Ukrajinu da ratuju na strani Rusije, dok je Kina glavni vojno-ekonomsko-politički saveznik koji "drži leđa" Rusiji i predstavlja kontra teg Zapadu i NATO paktu.
O ovom istraživanju novinara iz Amerike se kratko oglasio nedavno portparol Kremlja, Dmitrij Peskov. On je odbio da komentariše ovu temu.
Šta se desilo uoči početka rata u Ukrajini?
Rat u Ukrajini počeo je u ranim jutarnjim časovima 24. februara 2022. godine. Ruska vojska je danima gomilala trupe na ukrajinskoj granici, demantovala je sve optužbe da priprema invaziju, a svega tri dana ranije, 21. februara 2022, ruski FSB je odobrio novi kontraobaveštajni program sa kodnim imenom "Entente 4".
Ime je referenca za rastuće partnerstvo Moskve i Pekinga, a pravi cilj je potpuno drugačiji. Prema pisanju njujorškog lista, reč je o ruskim operacijama koje imaju za cilj da rade na prevenciji kineskih špijunskih akcija koje bi mogle da dovedu do ugrožavanja ruskih interesa.
Tajming objave dokumenta o tom programu se i poklopio sa početkom "specijalne vojne operacije" kako Rusija naziva oružani sukob sa Ukrajinom. Rusija je u poslednjim danima pred početak rata prebacile sve vojne resurse u Ukrajinu, pre svega od straha da bi Peking mogao da pokrene tajnu akciju kojom bi ugrozio Rusiju dok započinje vojnu operaciju koja i dalje traje.
Od tog trenutka, FSB je napravio je više izveštaja o ponašanju kineskih obaveštajnih služba. Istraga je pokazala da Kina upravo radi to što je FSB i predvideo - traži, locira i regrutuje ruske agente.
Međutim, nisu meta samo oni već i naučnici, zvaničnici, eksperti u raznim oblastima, novinari i biznismeni. FSB je zbog toga krenuo u hitnu akciju obuke kako bi se pretnja obuzdala i kako bi se zaštitili svi iole važni ljudi koji su bezbednosno interesantni Kini.
FSB je čak krenuo da prati i civile za koje se saznalo da imaju bilo kakav privatni ili poslovni kontakt sa Pekingom. Tada je i krenula operacija praćenja kineske "We Chat" aplikacije uz hakovanje brojnih telefona i ulaženje u privatnost svake potencijalno sumnjive osobe.
Šta radi Vašington dok tajno "ratuju" Kina i Rusija?
Ova saznanja su u međuvremenu stigla i do Bele kuće. Vlast se promenila na predsedničkim izborima u novembru 2024. kada se u Belu kuću vratio Donald Tramp nakon pauze od četiri godine. Tramp veruje, prema saznanjima novinara lista iz Njujorka, da ako učini određene ustupke Putinu u pogledu pregovora oko Ukrajine, da bi time mogao da "omekša" njegov stav prema Kini i da ga na taj način "odvoji" od Pekinga i Si Đinpinga.
"Moraću da ih razjedinim. Mislim da mogu to da izvedem", podseća "New York Times" na izjavu Trampa uoči poslednjih predsedničkih izbora.
Kako Kina "juri" ruske agente, ali i civile?
U Kini, prema poslednjim podacima, studira oko 20.000 ruskih studenata. Kina ih već na fakultetu "vrbuje" na razne načine i pokušava da izvuče što više, naročito za one čiji roditelji imaju neki status u domovini, naročito u vojnom i bezbednosnom sektoru.
Kina svoje agente šalje u inostranstvo na razne zadatke, ne nužno vojne. Uglavnom je reč o diplomatiji i kada se taj agent vrati, podvrgnut je surovom ispitivanju i testu za slučaj da je otkriven i zabrbovan od neke zemlje sa druge strane planete.
Kako na "Telegramu" završavaju poverljiva dokumenta?
Novinari lista iz Njujorka su putem američkih službi potvrdili verodostojnost ovih dokumenata. Međutim, nisu uspeli da saznaju ko i kako dolazi u posed ovih dokumenata i kako oni tačno završavaju na društvenim mrežama gde svako može da "zaviri" i sazna stvari koje te države ne žele da se znaju.
Kontaktirana je grupa "Ares Leaks", ali nisu pružili nikakav odgovor. Oni su se u početku bavili velikim korporacijama, a onda su odjednom prešli u vojni i bezbednosni sektor, dosad su se "specijalizovali" u nabavci i prodaji tajnih dokumenata ne samo od zemalja iz Azije, već i iz Francuske i Velike Britanije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
· Reaguj