Pengu, arhipelag koji se nalazi 50 kilometara zapadno od glavnog tajvanskog ostrva, mogao bi postati rana i laka meta za Kinu, što naglašava ključni značaj spremnosti. Iako su ovi scenariji hipotetički, pretnja koja stoji iza njih je veoma realna i zahteva novi nivo hitnosti. U razgovoru za Skaj njuz, zamenik ministra spoljnih poslova Tajvana Vu Čihčung dao je možda najoštriju procenu situacije do sada.
"Narod više ne sme biti naivan kao pre. Kina se sprema da izvrši invaziju na Tajvan", rekao je. Izjava dolazi u trenutku kada sve sofisticiranije kineske vojne aktivnosti i upadi u sive zone kombinuju sa odlučnijim pristupom novog tajvanskog predsednika Laj Čing-tea, stvarajući najnapetiju atmosferu u Tajvanskom moreuzu u poslednjih nekoliko decenija.
Uzevši u obzir i Trampovo predsedništvo, koje dovodi u pitanje pouzdanost američke podrške Tajvanu u slučaju krize, pitanja o tajvanskoj spremnosti su hitnija nego ikad. Vu otvoreno priznaje: "Tajvan sam, suočen sa Kinom - nikada nećemo biti potpuno spremni. To jednostavno nije moguće, Kina je prevelika, preogromna."
Njegove reči opisuju surovu stvarnost Tajvana. Iako samoupravan i demokratski, Kina ga smatra odmetnutom pokrajinom. Pod vođstvom predsednika Si Đinpinga, dugogodišnji cilj ponovnog ujedinjenja dobija na zamahu, a on je navodno zatražio od svojih trupa da budu spremne za potencijalnu invaziju već 2027. godine. Istovremeno, novi tajvanski predsednik se na kopnu doživljava kao veoma provokativna figura, a Peking ga u svojoj propagandi prikazuje kao parazita koji "priželjkuje potpuno uništenje".
U prvoj godini mandata, Laj Čing-te je pokazao spremnost da ide dalje, i rečima i delima, od bilo kog svog prethodnika. Ne samo da je Kinu opisao kao "stranu neprijateljsku silu", već je uveo i niz novih bezbednosnih mera, uključujući reformu vojnog pravosudnog sistema, deportaciju prokineskih uticajnih ličnosti i značajno povećanje hapšenja zbog špijunaže. Ove akcije nisu prošle nezapaženo u Pekingu. Četrnaest meseci nakon Lajeve inauguracije obeležila je eskalacija kineskih aktivnosti: brojne vojne vežbe velikih razmera, vežbe sa bojevom municijom i potpuno opkoljavanje ostrva avionima i brodovima.
Čini se da Peking takođe testira nove opcije. Ali možda najznačajnija promena je značajno povećanje takozvanih upada u sive zone, gde Kina postepeno zadira na načine na koje Tajvan teško može da odgovori. Na Penguu, ove taktike su svakodnevna realnost koja utiče na živote i egzistenciju stanovnika.
"U prošlosti, naši ribarski brodovi su mogli da otplove direktno do kontinentalne Kine. Čak bi i pristali na obalu, možda bi nešto pojeli. Ali sada se ribari plaše da plove prema Kini. Kada pecaju u našim vodama, stalno viđaju brodove kineske obalske straže. Iskreno su uplašeni", objašnjava Jen Te-Fu, šef Udruženja ribara Pengua. Tvrdi da je situacija gora nego ikad "jer je stav Lai Čing-tea još odlučniji". Ali posmatrači kažu da je korišćenje plovila obalske straže za sprovođenje novih kineskih normi samo je jedna od taktika.
Rasprava o tajvanskoj bezbednosti doživela je značajan zaokret otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću. Iako SAD, kao i većina zemalja, nemaju formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, obavezne su sporazumom da mu obezbede odbrambeno oružje.
Prethodni predsednici su naznačili mogućnost dodatne podrške ako bude potrebno. Ali Tramp je zauzeo oštriji stav, optužujući Tajvan da "krade" američku industriju poluprovodnika. Uveo je carinu od 32% i izbegao je da se izjasni o odbrani Tajvana, iako su pregovori o carinama trenutno u toku. Stanovnici Taojuana otvoreno izražavaju svoje mišljenje.
"On je potpuno nepredvidiv", kaže jedan stanovnik. Vladini zvaničnici ostaju diplomatski nastrojeni. Predsednik Laj opisuje pregovore o carinama kao "neslaganje između prijatelja", svestan važnosti očuvanja odnosa sa Trampom. U međuvremenu, TSMC, vodeći proizvođač čipova na Tajvanu, najavljuje investiciju od 100 milijardi dolara u SAD.
Tajvan, koji proizvodi preko 90% najnaprednijih poluprovodnika, smatra ovu industriju ključnom za podršku Zapada. Kritičari vide američko ulaganje kao slabljenje strateške pozicije Tajvana, što vlada poriče.
"Amerika nam pruža značajnu podršku. Njihova vojska aktivno doprinosi regionalnom miru", naglašava zamenik ministra Vu. Rastuća zabrinutost zbog podrške SAD pokreće pitanje samoodbrane Tajvana. Vlada intenzivira napore da nabavi asimetrično oružje potrebno za suočavanje sa Kinom. Ohrabrena ukrajinskim iskustvom, 2022. godine su potpisani ugovori sa dodatnim proizvođačima dronova za ubrzanu proizvodnju vojnih bespilotnih letelica.
BONUS VIDEO:
