„Ovo je zemljotres ogromnih razmera", kaže Harold Tobin, direktor Seizmološke mreže pacifičkog severozapada na Univerzitetu Vašington.
Zemlja nije doživela ovako snažan zemljotres od 2011. godine, kada je potres jačine 9,1 stepeni kod obale Japana izazvao nuklearnu katastrofu u Fukušimi.
„Ovo je među 10 najvećih zemljotresa ikada zabeleženih. Nije samo podigao morsko dno – „on ga je doslovno slomio", kaže Stiven Hiks, seizmolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Odmah je postalo jasno koliko je opasno: pucanje morskog dna izazvalo je opasan cunami koji se prostirao preko okeana. Zbog toga su brzo izdata upozorenja na cunami za mnoge zemlje koje okružuju Tihi okean, uključujući čitavu zapadnu obalu Severne Amerike, kao i delove Centralne i Južne Amerike.
Za sada izgleda da najgori scenariji — masovne žrtve i razaranja — nisu postali stvarnost. Ali cunami bi i dalje mogao uticati na različite obale tokom dana, a snažni naknadni potresi se dešavaju, tako da opasnost još nije prošla.
Megazemljotres - kako nastaje?
Ovakvi ekstremni događaji nazivaju se megapotresi (megathrust earthquakes) zbog svoje veličine i mesta na kojem se javljaju.
„Na mestu gde se sudaraju ove dve ploče, megapotresna pukotina se zaglavi i zadrži kretanje ploča koje se akumulira stotinama godina, Ta nagomilana energija se iznenada oslobađa u velikim zemljotresima", kaže Hiks.
“Nije iznenađenje da se veliki zemljotres dogodio kod obale Kamčatke. Veliki zemljotresi su se ovde dešavali i ranije, tako da smo znali da je to moguće“, kaže Kristin Hauser, geofizičarka sa Tehnološkog instituta u Tokiju.
U ovom slučaju, ploča je pukla duž nekoliko stotina milja u svega nekoliko sekundi, oslobađajući količinu energije jednaku oko 240 miliona tona TNT-a.
„Ovo je ogroman zemljotres, tu nema sumnje", kaže Tobin. Najbliži veliki grad bio je dom za više od 180.000 ljudi. USGS procenjuje da je najmanje 250.000 ljudi u regionu osetilo snažno i štetno podrhtavanje. Zabeleženo je najmanje dve desetine naknadnih potresa, uključujući jedan magnitude 6,9 i očekuje se da će se naknadni potresi nastaviti još danima.
Nerešena zagonetka, da li je moguće predvideti katastrofu?
Iako lokacija ovog megapotresa nije neuobičajena, njegovo vreme jeste. Godine 1952. vrlo blizu današnjeg epicentra, dogodio se razoran zemljotres magnitude 9,0, koji je takođe izazvao snažan cunami. Rastojanje od nekoliko decenija između tog potresa i ovog sada može izgledati dugo — ali ne i za megapotrese.
„Kod ovih velikih događaja, energija se akumulira, zatim se oslobodi velikim zemljotresom. Onda dolazi do pauze od nekoliko vekova. To se sada očigledno nije desilo", objašnjava Hauser.
„Da li bih predvideo još jedan zemljotrs magnitude 9,0 samo nekoliko decenija kasnije? Verovatno ne", kaže Tobin.
Ova vremenska razlika između dva megapotresa sugeriše da ove ogromne zone mogu nakupiti eksplozivnu količinu energije u relativno kratkom vremenu. Za sada, naučnici nisu sigurni kako se to dogodilo.
„To pokazuje koliko toga još ne znamo", kaže Hauser.
Vredi napomenuti i da najveći zemljotresi ne funkcionišu po tačnom, redovnom rasporedu. „To nije kao sat,“ kaže Tobin. Razumevanje zašto je jedno od najvažnijih otvorenih pitanja u geonaukama — nerešena zagonetka koja znači da, za sada, niko ne može tačno predvideti kada će se sledeći veliki zemljotres dogoditi.
U vezi s tim: nešto više od nedelju dana ranije, zemljotres magnitude 7,4 dogodio se duž iste zone subdukcije. Naučnici sada spekulišu da li je taj prethodni potres bio neka vrsta uvoda, ili barem upozorenje na ovaj katastrofalni događaj.
"Za sada, nemamo način da znamo da li će zemljotres magnitude 7,0 biti praćen još većim. Postoji šansa da je zemljotres od 7,4 početkom meseca mogao da pokrene ovaj zemljotres. Tek nakon analize modela pomeranja pukotina možemo potvrditi tu pretpostavku", kaže Lusil Brua, seizmološkinja koja radi u industriji osiguranja.
"Na neki način, zemljotres magnitude 8,8 je gotovo ponavljanje zemljotresa iz 1952.", kaže Tobin. Zemljotresi slične magnitude mogu osloboditi vrlo različite količine energije i uprkos samo malo nižoj vrednosti, zemljotres iz 1952. bio je dvostruko jači, što delimično objašnjava zašto je tadašnji događaj bio razorniji i smrtonosniji.
Pojačani strahovi od cunamija
Izračunavanje moguće visine talasa cunamija može biti nezgodno, jer oblik i dubina obale mogu značajno uticati na njegov razvoj od mesta do mesta.
„Energija talasa se usmerava u skladu sa dubinom vode na datoj lokaciji, U svakom slučaju, na osnovu same prirode zemljotresa, pretnja je bila očigledna. Izdavanje upozorenja na cunami bilo je apsolutno ispravna odluka. To je takođe veoma retko naseljen region, tako da, srećom, nije mnogo toga bilo na udaru", kaže Tobin.
Zemlje širom Pacifika odmah su stavljene u stanje pripravnosti. Do sada je najteže pogođen jugoistočni deo Kamčatke, gde su zabeleženi talasi cunamija visoki preko 5 metara. Na nekim mestima viđene su strukture koje voda odnosi, iako za sada nema prijavljenih smrtnih slučajeva.
U međuvremenu, ogromna količina vode gurnuta je ka otvorenom okeanu, izazivajući naređenja za evakuaciju u Japanu, na nekoliko pacifičkih ostrva, i na kraju, širom Havaja. U Japanu su početni manji talasi cunamija dostizali visinu od oko 30 cm. Kasnije su zabeleženi talasi visoki i do 1,3 metra, a postoji mogućnost da talasi duž nekih obala budu i dvostruko viši. Na Havajima su takođe zabeleženi talasi visoki nekoliko metara.
Naknadni potresi — uključujući one koji mogu izazvati manje cunamije — nastaviće se još neko vreme. Ali čak i dok se šteta od glavnog cunamija još procenjuje, čini se da je veći deo Pacifika izbegao zaista mračnu sudbinu. „Izgleda da je amplituda cunamija manja nego što su to bili najgori mogući scenariji,“ kaže Tobin.
(MONDO/NATIONALGEOGRAPHIC)
