Džef Bezos je američki preduzetnik, filantrop i zaljubljenik u svemir, sa zapanjujućim bogatstvom od 233,9 milijardi dolara, prema podacima od 4. jula 2025. godine.
Bogatstvo je stekao kao osnivač kompanije "Amazon.com", a tokom godina obavljao je razne funkcije, uključujući bivšeg izvršnog direktora i trenutnog predsednika i predsedavajućeg Upravnog odbora. U julu 2017. godine prvi put je postao bogatiji od Bila Gejtsa.
Od oktobra 2017. do januara 2021. bio je najbogatiji čovek na svetu bez prekida. Titulu najbogatijeg ponovo je preuzeo u martu 2024. godine, prestignuvši Ilona Maska po visini bogatstva.
Kako je Bezos stvorio imperiju
Džef Bezos, jedan od najpoznatijih preduzetnika današnjice, postao je simbol vizije, istrajnosti i digitalne revolucije. Rođen 1964. godine u Nju Meksiku, Bezos je od malih nogu pokazivao sklonost ka nauci i tehnologiji. Nakon studija na Prinstonu, karijeru je započeo na Volstritu, ali je 1994. odlučio da napusti sigurnu poziciju kako bi osnovao svoju firmu - Amazon.
Amazon je počeo kao onlajn knjižara iz garaže u Sijetlu, ali se ubrzo razvio u najveću internet prodavnicu na svetu. Bezos je od starta imao jasan cilj: stvoriti kompaniju koja će transformisati način na koji ljudi kupuju. U tome je i uspeo – Amazon danas prodaje sve, od knjiga i odeće do elektronike i hrane, a posluje širom sveta.
Pored e-trgovine, Bezos je investirao i u druge industrije. Osnovao je svemirsku kompaniju Blue Origin, kupio Washington Post, a ulagao je i u tehnologije budućnosti kao što su veštačka inteligencija i robotika.
Danas se Bezos ubraja među najbogatije ljude na planeti, ali njegova priča ostaje inspiracija za mnoge – jer je pokazao da se iz jedne garaže može izgraditi globalna imperija, uz pravu ideju i upornost.
Priča o nastanku Amazona
Priča o Amazonu je zaista počela godinu dana pre njegovog zvaničnog lansiranja, 1993. godine , kada je Džef Bezos, tada uspešan, ali nemirni potpredsednik investicione firme sa Vol Strita, bio zaokupljen zapanjujućom statistikom: korišćenje interneta je eksplodiralo po godišnjoj stopi od 2.300 odsto. Bezos je tada shvatio da ovo nije samo tehnološki trend - to je fundamentalna promena koja je predstavljala neviđenu poslovnu priliku.
Nakon što je pažljivo razmotrio različite proizvode koji bi se mogli prodavati onlajn, Bezos je doneo ključnu odluku i počeo sa prodajom knjiga, piše Finance monthly. Ovo nije bio sentimentalan izbor, već veoma strateški. Knjige su nudile nenadmašan izbor (milioni naslova, daleko više nego što bilo koja fizička prodavnica ikada može da ima na zalihama), bile su lako dostupne i imale su univerzalnu privlačnost. Ideja je bila da se stvori "Najveća knjižara na Zemlji".
Sa ovom ambicioznom vizijom koja se učvrstila, Bezos je 1994. godine napravio prekretnicu u vožnji preko zemlje od Njujorka do Sijetla, usput osmislivši početni poslovni plan za Amazon. Zvanično je pokrenuo kompaniju, prvobitno nazvanu "Kadabra" pre nego što ju je brzo promenio u Amazon, inspirisano ogromnom rekom, iz skromne garaže svoje iznajmljene kuće u Belvijuu, u Vašingtonu. Od ovih skromnih početaka, radeći sa improvizovanim "vratnim stolovima" i neumornim fokusom na opsesiju kupcima, Amazon je zvanično otvorio svoja virtuelna vrata svetu u julu 1995. godine, prodavši svoju prvu knjigu i postavivši temelje za ono što će postati globalni maloprodajni i tehnološki gigant.
Ostala dostignuća
Godine 2008, Bezosu je dodeljena počasna doktorska titula iz nauke i tehnologije na Univerzitetu Karnegi Melon. Ranije, 1999. godine, proglašen je za Ličnost godine časopisa Tajm. Zatim je 2000. godine pokrenuo Blu Oridžin, startap fokusiran na ljudske letove u svemir, vođen ljubavlju prema istraživanju svemira. Vizija Blu Oridžina uključuje stvaranje svemirskih hotela, zabavnih parkova, pa čak i kolonija ili malih gradova za milione ljudi koji kruže oko Zemlje.
Kompanija se nekoliko godina držala u tajnosti, a izašla je na videlo tek 2006. godine kada je kupila veliki komad zemlje u zapadnom Teksasu za mesto za lansiranje i testiranje. Godine 2013, Bezos je razgovarao o komercijalnim svemirskim letovima sa Ričardom Brensonom, milijarderom koji stoji iza Virdžin grupe, a iste godine je kupio i Vašington post.
Luksuzne nekretnine širom Amerike
Bezos ne poseduje samo kompanijsku imperiju - već i impresivnu kolekciju luksuznih nekretnina širom sveta. Njegova imanja uključuju jednu od najskupljih kuća u Los Anđelesu, kupljenu za više od 160 miliona dolara, nekadašnju vilu producenta Džeka Vornera, sa preko 9 hektara zemlje. U Vašingtonu je vlasnik raskošne vile pretvorene iz nekadašnje tekstilne fabrike, a na Menhetnu poseduje više luksuznih stanova spojenih u penthaus s pogledom na Central Park.
Bezos uživa i u privatnosti svog imanja na Mauiju na Havajima, vrednog oko 78 miliona dolara, a ima i ranč u Teksasu koji služi kao sedište njegove svemirske kompanije Blue Origin. Na sve to dodaje i imanje u elitnoj enklavi Medina, u saveznoj državi Vašington, gde je i sam Amazon započeo. Luksuz, lokacije i veličina jasno govore: Bezos investira u nekretnine jednako ambiciozno kao i u biznis.
Venčanje decenije ili čak veka
Život Džefa Bezosa krajem juna i početkom jula 2025. godine bio je sve samo ne tih, obeležen jednim od najpopularnijih društvenih događaja godine: njegovim raskošnim venčanjem sa dugogodišnjom verenicom, Loren Sančez. Par se zvanično venčao se na višednevnoj proslavi sa zvezdama koja se odvijala u prelepom gradu Veneciji, u Italiji, a njihova glavna ceremonija održana je u petak, 27. juna 2025. godine.
Venčanje je bilo ništa manje nego spektakularno, navodno koštajući zapanjujuću sumu između 46 i 56 miliona dolara (ili 40-48 miliona evra). Venecija je postala igralište za goste sa A-liste, uključujući Leonarda Dikaprija, Kim Kardašijan, Opru Vinfri i Toma Brejdija, između ostalih.
Loren Sančez, sada gospođa Džef Bezos, zaista je blistala tokom vikenda, noseći impresivnu kolekciju od 27 dizajnerskih haljina. Njena glavna venčanica, visokootvorena, zamršena čipkasta kreacija Dolče i Gabana inspirisana glamurom iz 1950-ih, privukla je značajnu pažnju. Sančez je podelila sa Vogom da se tokom probe osećala kao princeza.
Pravilo "prvog sata" kog se Bezos uvek pridržava
Džef Bezos veruje u pravilo koje naziva "vreme za tumaranje" i strogo se pridržava pravila da prvih sat vremena nakon buđenja ne koristi nijedan ekran. Umesto da odmah proverava mejlove ili gleda u telefon, on to vreme posvećuje laganim i opuštajućim aktivnostima - čita novine, pije kafu i doručkuje s porodicom. I on i njegova partnerka Loren Sančez potvrdili su da se pridržavaju ovog pravila svakog jutra.
Ideja je da se dan započne mirno, bez žurbe i digitalne buke, kako bi se um prirodno razbudio. Bezos smatra da mu to pomaže da tokom dana bude mentalno bistriji, donosi bolje odluke i izbegne zamor koji dolazi od donošenja odluka pre nego što se dan zaista zahukta.
BONUS VIDEO:
