U ovom trenutku je to barem olakšano, jer magla je sasvim rasterana, dobrim delom i zahvaljujući angažmanu Kurira da dođe do istinske slike stvarnosti
Naše opredeljenje da otvoreno pišemo o naličju blokaderskog pokreta i budemo na pravoj strani istine nije bilo ni lako ni jednostavno, ali je bilo jedino moguće. Zbog toga danas sa puno kredibiliteta i poverenja možemo da nastavimo tim putem.
Politička dimenzija višemesečnih blokada bila je i ostala dominantna karakteristika bunta pokrenutog nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi. Osim što su se rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, kao jedna od najuticajnijih figura celokupnog visokog obrazovanja, pojedini dekani, profesori, stranke i ostali akteri jedan za drugim razotkrivali u guranju svojih čisto politički motivisanih agendi, takozvani studentski zahtevi su možda još brže i jasnije ogolili prave ciljeve revolucionarnog dizanja omladine, kako se to eufemistički zvalo u prvim mesecima blokiranja Srbije.
Od zahteva do zahteva
Zbog toga je Kurir od početka insistirao na preciznom praćenju onoga što je ispostavljeno kao zahtev i onoga što je u vezi s tim urađeno. Krucijalni dokaz da smo kao servis istinitog informisanja javnosti dobro sagledavali politički upliv u takozvane studentske aktivnosti tokom blokada jeste poslednji u nizu zahteva - raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, uz mešetarenja sa takozvanom studentskom izbornom listom.
Kada je postalo jasno da su svi zahtevi redom ispunjavani, ali da sa blokaderske strane ne postoji namera da se to i prizna, tema o traženju pravde otišla je u sasvim drugom pravcu, pa tako i pisanje Kurira o tome.
Vreme je pokazalo da smo mi pratili istinu, a neko drugi svoju političku agendu. Ko je bio u pravu, neka prosudi javnost. U ovom trenutku je to barem olakšano, jer magla je sasvim rasterana, dobrim delom i zahvaljujući angažmanu Kurira da dođe do istinske slike stvarnosti.
Već sama geneza ispostavljanja zahteva studenata u blokadi mnogo toga je mogla da otkrije, jer su takozvani plenumi najpre izašli sa četiri zahteva, a zatim su, u opštoj konfuziji i nesnalaženju u novoj realnosti, ispaljivali nove i nove zahteve, po principu „daj šta daš“, samo da se održi vanredna situacija na fakultetima, tenzije u društvu još podignu. Upozoravali smo odmah da se ta igra bez granica igra zapravo za neke nevidljive kolovođe, da su studentski interesi utopljeni u političke ambicije pojedinica, a studenti, onaj deo koji je držao blokade, uvučeni u mnogo šire i mnogo prljavije poslove, koji nemaju dodirnih tačaka sa pravdom, demokratijom i slobodom.
Treba se samo setiti kako se počelo sa četiri zahteva:
1. objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu;
2. hapšenje i procesuiranje svih osumnjičenih za fizički napad na studente i profesore 22. novembra 2024. ispred Fakulteta dramskih umetnosti;
3. odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima;
4. povećanje izdvajanja iz budžeta za državne visokoškolske ustanove od 20 odsto.
Svaki racionalan čovek je u ovom poslednjem zahtevu video „uljeza“, jer se u proklamovanoj borbi osvajanja pravde za žrtve tragedije prošvercovao i jedan čisto finansijski zahtev - da fakulteti obezbede sebi napunjene budžete. Kurir je ukazivao i tada na upliv nekih drugih interesa i ulogu pojedinih rektora, dekana i profesora u političkom poduhvatu postavljanja i održavanju blokada, s ciljem rušenja institucija države i osvajanja vlasti bez izbora.
U želji da što pre normalizuje nastavu, država je prilično ekspresno ispunila sva četiri zahteva. Dobra volja da se tako uradi pokazana je odmah. Kad se predsednik Srbije Aleksandar Vučić 11. decembra obratio javnosti i saopštio da će te večeri i tokom narednog dana na sajtu Vlade biti objavljena sva dokumentacija koja je prikupljena od strane Ministarstva građevinarstva, Infrastrukture železnice Srbije i drugih organa (više od osam stotina dokumenata), nije prošlo ni pet minuta a studenti su blokirali saobraćaj kod Predsedništva Srbije i saopštili da dokumentacija nije potpuna, a u tome su ih podržali i opozicioni lideri i pojedini profesori Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Glavni cilj smena vlasti
Ispostaviće se da će ovakvih unapred smišljenih reakcija blokadera biti još mnogo iz jednostavnog razloga što je nasilna smena vlasti od početka bio neprikosnoveni cilj, ma šta da se događalo na terenu. Ovo je samo bio jedan u nizu njihovih načina da veštački održe preko potrebnu tenzičnost kako bi blokaderski pokret zadržao zamah, iako je defakto ostao bez argumenata.
Ukazivali smo svojim pisanjem da se ista stvar desila i kada je 25. januara 2025. godine predsednik Srbije zatražio objavljivanje svih dokumenata o Železničkoj stanici u Novom Sadu za koje je Građevinski fakultet u Beogradu naveo da nedostaju ili da nisu kompletna. Samo dva dana kasnije mediji Dragana Šolaka, inače najvažnije karike u blokaderskom „pumpanju“ nezadovoljstva, preneli su izjave studenata da „oni neće da čitaju sve te papire“, a Građevinski fakultet odjednom je ućutao - profesori su odbili da potvrde da je studentski zahtev ispunjen.
Studenti blokaderi izneli su i peti zahtev, u kojem su, nakon razočaravajućeg efekta od protesta 15. marta u Beogradu, zatražili sprovođenje detaljne istrage nadležnih organa radi utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti „u vezi sa pojavom koja je izazvala strah i paniku 15. marta duž Ulice kralja Milana“, na dan protesta u Beogradu. Bila je to konstruisana afera o navodnom zvučnom topu, koja je poslužila kao novi mamac za masovnija okupljanja, ali su ona izostala.
Kada se i ta istraga završila, a samim tim i peti zahtev ispunio, na red je stigao i šesti.
Blokaderi ni sami nisu bili svesni koliko su se udaljili od dobijanja pravde za žrtve nadstrešnice kada su ispostavili zahtev da se otpuste lekari?! Oni su tražili „hitno pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti i razrešenje direktorke UKCS, direktora Urgentnog centra, načelnika intenzivne nege zbog dopuštanja neovlašćenog ulaska fizičkih i novinarskih lica u jedinicu intenzivne nege UKCS bez zaštitne opreme i uz snimanje pacijenata, čime je grubo ugroženo njihovo zdravlje, pravo na privatnost i dostojanstvo“. Naravno, i ovoga puta zahtev je bio zapravo usmeren na Aleksandra Vučića, predsednika države, sa kojim nikada nisu želeli da razgovaraju svih ovih meseci.
„Nisi nadležan“, mantra koju su koristili svaki put kada nisu imali odgovore na suvisla pitanja, obila im se o glavu, jer je nečija politička agenda naredila ispaljivanje ultimativnog zahteva - nove izbore. A pošto je predsednik države jedini nadležan za tako nešto, blokaderski pokret morao je da izađe bez maske i prikaže se celokupnoj javnosti kao ono što je od početka bio - politički akter pripremljen za preuzimanje vlasti.
Opredeljenje Kurira da o tome otvoreno piše i bude na strani istine nije bilo lako ni jednostavno, ali je bilo jedino moguće. Zbog toga danas sa puno kredibiliteta i poverenja može da nastavi tim putem.