Milić Đoković, agent za nekretnine, Ervin Pašanović, ekonomista i Miloš Adamović i Stevan Jovanović, ljudi koji žive na selu, bili su gosti na "Kurir" televiziji kada su govorili o nekretninama i kada je najbolje kupiti stan ili kuću. Đoković je na početku razgovora ocenio kakav je trenutno trenutak za kupovinu ili iznajmljivanje stana, a komentarisao je i oglase u kojima se nude kuće za po 10.000 ili 15.000 evra.
"Nije baš u potpunosti, ali generalno jeste. Pre pet ili 10 godina nekretnine su bile jeftinije, ali su krediti bili znatno skuplji, ne može sve da bude dobro. Uvek je neka igra kada su u pitanju veliki brojevi. Međutim, trebalo bi da razmislite da li vam je ova odluka investicija, dom, mi smo tradicionalisti i volimo dom u našem vlasništvu, pa je ta varijanta dobra, ali ne baš najbolja.
Kuću ne bi trebalo kupovati kada je zima. Tada ne vidite ništa okolo kuće, ne znate kakva je trava, zemlja, niti išta. Samim tim kuća se kupuje u periodu proleća i leta. Zimi vidite kuću, ništa drugo, a ne živite samo u kući.
Bitno vam je šta se dešava na određenim stranama, gde duva vetar, kuća je vrlo kompleksna stvar za kupovinu i nju uglavnom ljudi prave prema sebi. To koliko ima spavaćih soba i ostalih prostorija je samo tip, a kuću svako pravi prema sebi. Naši domaćini nikada nisu imali dovoljno para da završe kuću, dobro kažu naši da je kuća rupa bez dna", započeo je on.
Uporedio je život u Beogradu sa onim u centralnoj Srbiji. Naveo je primer Čačka.
"Pa, tamo je prvo jeftiniji život, recimo u lokalnoj prodavnici u Čačku, velika čokolada je 520 dinara, a u Beogradu oko 600. Konkretno, imamo oglašen stan u Čačku i on košta 42.000 evra, a oko 1.300 evra je tamo po kvadratu, sve je uknjiženo, pa je ovo odlično za onog kome ne treba Beograd. Plate u Čačku jesu niže, ali ne drastično u odnosu na Beograd, ali su niže recimo kod privatnika", dodao je Đoković.
Pašanović se nadovezao. Objasnio je sa čime se ne slaže.
"Neosporno je da je svetski trend takav i selo onako kako ga mi zamišljalo i kako bismo voleli da postoji, ipak nestaje. Najbitniji element u svemu tome jeste proizvodnja i ekonomija.
Posed se ukrupnio, pa teško može da se preživi ukoliko nemaš neku ozbiljnu proizvodnju ili ako praviš neki proizvod koji mora da se pravi na selu poput rakije ili meda. Postoje varijante i sa pravljenjem zanatskih proizvoda. U suprotnom, život na selu gubi svoj osnovni smisao", pojasnio je Pašanović.
Jovanović je otkrio kako izgleda život na selu. Adamović je pričao o selu kao "izlasku iz današnjeg sistema".
"Razlika između paratog i bogatog čoveka je u tome što bogat ne meri svoje bogatstvo kvadratima i novcem, već imanjem, koliko zemlje ima, koliko slobodnog vremena ima, koliko dece i kakva mu je porodica i ambijent unutar nje. To se danas izgubilo u ulicama i gradovima.
Upravo zbog toga, ja sam sa svojom porodicom odlučio da odem na selo. Današnja psihologija čak kaže da je najbolja metoda lečenja jeste rad u prirodi.
Ljudi plaćaju da se leče radom, plaćaju da rade oko stoke, i to kaže zvanična medicinska nauka. Nezaposlen um je plodno tlo za sotonu", kazao je Jovanović na šta se Adamović nadovezao:
"U celom tom sistemu, jako je važno da shvatimo šta je poenta i suština života. Kada pričamo o slobodnom vremenu, to je ono vreme kada ne moraš, a možeš.
Dakle, nemam gazdu da mi kaže kada da ustanem i dokle da radim. To je stres, zato danas žene imaju probleme sa štitnom žlezdom, stalno su pod stresom. To nije njihovo prirodno stanište, njoj je nešto drugo dato, da bude kreator, stvaralac, da vaspitava, da sve svoje kreatorsko umeće prenese na decu", zaključio je Adamović.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
