Za jedne je alat koji im pomaže da posao obave efikasnije, dok je za druge (i)racionalni izvor straha koji proističe iz neizvesnosti i nepoverenja prema načinu na koji se razvija.
Bilo kako bilo, veštačka inteligencija (AI) uveliko je ušla u mnoge sfere života i ne namerava tu da stane. Tržište rada neprestano transformiše, preuzima obavljanje repetitivnih zadataka, nameće nove profesije, zahteva dodatne veštine, prepliće se sa tradicionalnim načinom rada i preoblikuje ga u hibridni.
Ove promene ne događaju se samo u Silicijumskoj dolini ili "tamo negde na drugom kraju planete", već i u Srbiji gde se veštačka inteligencija sve češće integriše u radne procese. Od IT sektora, preko marketinga pa sve do administacije, AI budi bojazan kod ljudi i nameće pitanje- u kom trenutku će me "robot" zameniti i koliko je ugrožena moja profesija?
Za sada, ovo nije puko retoričko pitanje pa smo odgovor o trendovima koje diktira AI na tržištu rada u Srbiji potražili od Miloša Turinskog iz Infostuda.
Dok struka upozorava na promene koje će tek uslediti, plaćene reklame i oglasi o automatizaciji call centara uz AI chatbota namenjeni poslodavcima sve češće "iskaču" na društvenim mrežama. Njihova glavna poruka je da je radna snaga u vidu ljudi skupa i nedovoljno efikasna.
Vlasnicima firmi garantuju rad njihovih call centara 24/7, bez novih zaposlenih, za 80 odsto niže troškove. Prednost AI Voicebota u odnosu na čoveka zaposlenog na toj funkciji je, kako se navodi u oglasu, rad bez pauze, preuzimanje stotine poziva bez čekanja i značajna ušteda novca.
Da će ovakvi oglasi biti sve češći, potvrđuje i Turinski koji navodi da je AI realnost i srpskog tržišta rada.
"Poslodavci u Srbiji prate trendove, ali sa dozom opreza i realizma. Automatizacija kod nas najčešće počinje u delovima poslovanja gde ima jasnu računicu - u korisničkoj podršci, prodajnim procesima i administraciji. Međutim, ređe se ide u pravcu potpunog ukidanja ljudske uloge. Češći je scenario "AI uz čoveka" gde tehnologija pomaže zaposlenima da brže i preciznije rade svoj posao. Dakle, oglasi poput onih za AI voicebot biće sve češći, ali kao projekti u većim sistemima, ne masovno i preko noći", istakao je za MONDO Miloš Turinski iz Infostuda.
Bojazan da će veštačka inteligencija zameniti ljude je razumljiva, smatra naš sagovornik, ali realnost je da će AI najpre zameniti delove poslova, a ne čitava zanimanja.
"U narednih nekoliko godina mašine će preuzimati rutinske, ponavljajuće zadatke, ali će ljudska uloga postati još važnija u delu koji se odnosi na razumevanje, donošenje odluka i odnose sa ljudima. Dugoročno, poslovi će se menjati, ne nestajati i to je ključna stvar koju treba razumeti", navodi Turinski.
Najviše će biti pogođeni poslovi koji se oslanjaju na rutinu, ali postoje i zanimanja u kojima će čovek ostati nezamenjiv.
"Najpre će se zamenjivati poslovi koji su standardizovani i ponavljajući: unos podataka, osnovna korisnička podrška, obrada dokumenata. Sa druge strane, čovek ostaje nezamenjiv u poslovima koji traže empatiju, procenu, pregovaranje, stvaranje poverenja ili kreativno rešavanje problema. U svim tim situacijama, AI može da pomogne, ali ne i da donese odluku umesto nas", smatra naš sagovornik i dodaje:
"Ako AI posmatramo samo kroz prizmu uštede, onda će prirodno doći do smanjenja broja ljudi. Ali ako ga vidimo kao šansu za razvoj, za nove proizvode, bolje korisničko iskustvo i nove usluge može otvoriti više poslova nego što ih zatvara. Najviše potencijala vidimo u poslovima integracije, analitike, zaštite podataka i podrške u implementaciji AI rešenja."
Kako ostati konkurentan na tržištu rada koje AI tranformiše?
Osim prilagađovanja i tehničkih promena, veštačka inteligencija donosi transformaciju načina razmišljava o radu. Dakle, oni koji prate trendove koje AI nameće, uče i primenjuju nove veštine i spremni su da naprave zaokret u karijeri, ostaće konkurentni na tržištu rada.
Turinski ističe da veštačka inteligencija menja ovo polje, ali kod nas to ide postepeno.
"Prvi efekat je da isti broj ljudi može da postigne više što znači veću efikasnost. Drugi je da se javljaju potpuno nove mikro-specijalizacije ljudi koji povezuju biznis i tehnologiju, prave automatizacije, treniraju modele. Da bismo ostali konkurentni, moramo brzo da učimo. To ne mora značiti dugogodišnje školovanje već praktične obuke, kurseve i programe koji pomažu zaposlenima da AI alate primene u poslu koji već rade. Važno je da kompanije i obrazovne institucije tu rade zajedno", navodi naš sagovornik.
Najvažnija veština biće rad sa AI alatima - kako da se formulišu zahtevi, kako da se rezultat protumači i koristi.
"Pored toga, tu su i kritičko razmišljanje, data pismenost, kreativnost i komunikacija. AI će moći da napiše tekst, ali neće moći da razume ton brenda, publiku i kontekst - to je ono što i dalje razlikuje čoveka od mašine", ističe Turinski.
Najtraženija zanimanja u Srbiji 2025. godine
Stručnjak za veštačku inteligenciju jedno je od najtraženijih i ,sudeći po trendovima, reklo bi se i najpoželjnijih zanimanja. Prosečna zarada specijaliste za veštačku inteligenciju je između 60.000 i 110.000 evra na godišnjem nivou, a za ovu profesiju "nema zime" u budućnosti.
Ipak, prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji i dalje najveća potražnja vlada za tradicionalnim zanimanjima.
"Gledano po podacima sa Infostuda, i dalje se najviše traže komercijalisti i prodavci, zatim administrativni radnici, vozači i magacinski radnici. U IT-u potražnja je stabilna za full-stack developerima i QA inženjerima, ali vidimo i rast interesovanja za data i BI pozicije, posebno u kompanijama koje nisu klasične IT firme, već koriste podatke za unapređenje poslovanja", ističe Turinski za MONDO.
Poslovi budućnosti do 2030. godine
U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (VEF) "Budućnost radnih mesta 2025" navodi se da će oko 92 miliona radnih mesta- što predstavlja oko 8 odsto ukupne zaposlenosti- biti potpuno zastarelo do 2030. godine.
Think-tank McKinsei Global Institute daje jednako sumornu sliku: uticaj veštačke inteligencije (AI) i automatizacije mogao bi da eliminiše poslove za do 12 miliona radnika u SAD i Evropi u narednih pet godina, što će primorati milione profesionalaca da promene svoju karijeru, navodi Forbs.
U stvari, do 2030. godine, VEF predviđa da će biti otvoreno 170 miliona novih radnih mesta, što predstavlja oko 14% današnje zaposlenosti. Ovaj rast je podstaknut promenama u ekonomijama, promenama na tržištu, fokusom na čistu energiju i tehnološkim napretkom, posebno u oblasti veštačke inteligencije, koji stvaraju potražnju za novim veštinama i mogućnostima.
"Poslovi budućnosti biće spoj tehnologije i ljudskih veština. Do 2030. godine najviše će se razvijati oblasti poput automatizacije procesa, analize i zaštite podataka, zelene energije, digitalnog marketinga i prodaje. Rasta će biti i u zdravstvu, obrazovanju i stručnim tehničkim zanimanjima - od majstora koji rade uz pametne alate, do servisera i tehničara u proizvodnji. Ukratko, budućnost rada kod nas neće biti samo „tehnološka“, već i „ljudska“. Uspešni će biti oni koji znaju da koriste nove alate, ali i da razumeju ljude sa druge strane. AI neće samo zameniti poslove, on će stvoriti čitave nove kategorije zanimanja koje danas još uvek ne postoje, a ključno je da budemo spremni da ih prihvatimo i naučimo", zaključuje Miloš Turinski za MONDO.
Zanimanja koja će nestati do 2023. godine
Na osnovu podataka VEF-a, LinkedIn-a i institucija kao što je Londonski institut za bankarstvo i tehnologiju, 21 profesija bi mogla nestati do 2030. godine:
- Poštanski službenici
- Zaposleni u banci
- Operateri unosa podataka
- Blagajnici i prodavci
- Administrativni i izvršni pomoćnici
- Radnici u štamparskoj industriji
- Računovođe, knjigovođe i kadrovi
- Magacioneri i radnici zaduženi za materijalnu evidenciju
- Saobraćajni kontrolori i pratioci
- Prodavci od vrata do vrata i ulični prodavci
- Grafački dizajneri
- Procenjivači i istražitelji osiguranja
- Pravni službenici
- Pravni sekretari
- Telemarketers
- IT podrška (osnovni nivo)
- Radnici na montažnoj traci
- Rukovaoci mašinama
- Radnici u magacinu
- Aktuari i osiguravači
- Turističke agencije
Chat GPT o veštačkoj inteligenciji na tržištu rada
Kakav bi to članak o AI-ju bio kada ne bismo i drugu stranu pitali za mišljenje. Trenutno najkorišćeniji alat veštačke inteligencije na svetu Chat GPT nam je odgovorio da AI neće zameniti čoveka u svim poslovima, ali će značajno promeniti način na koji brojni poslovi izgledaju.
Navodi da će najisplativiji poslovi u budućnosti biti oni koji kombinuju tehničke i ljudske veštine. Najviše će biti plaćeni oni koji znaju da rade uz AI, a ne da se takmiče s njim.
Najtraženije pozicije, prema proceni Chat GPT-a, u budućnosti će biti inženjer veštačke inteligencije, data scientist, mašinski inženjer učenja, AI etičar.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
· Reaguj