Dok većina ljudi mašta o odlasku iz zemlje kao o početku boljeg života, za Alena Bobinca selidba iz Hrvatske u Irsku bila je pravi pakao. Umesto posla, dočekala ga je ulica. Umesto krova nad glavom - šator u parku. Umesto hrane - konzerva i dva evra u džepu. Ipak, ovaj momak sa jednog hrvatskog ostrva nije poklekao - već preokrenuo svoj pad u uspeh koji danas inspiriše ceo Dablin.
Jedan kofer, jedan šator i nula sigurnosti
Alen je odrastao u siromaštvu, sa samo jednim roditeljem i bratom blizancem. Na ostrvu s kojeg dolazi, prilike nisu postojale - samo san da jednog dana ode i pokuša negde drugo. Kada su skupili dovoljno da bar jedan od njih krene, izbor je pao na njega.
U Dablin je stigao u oktobru 2015. godine - bez smeštaja, bez posla i bez ikoga koga poznaje. Imao je samo kofer i šator. Danima je lutao ulicama, delio svoju radnu biografiju, koja tada gotovo da ništa nije sadržala, i pokušavao da nađe bilo kakav posao. Prvih mesec dana proveo je spavajući u parku Stiven Grin - sam, gladan, sa manje od dva evra dnevno.
Preživeo je zahvaljujući narodnoj kuhinji
Spas je stigao kada je otkrio narodnu kuhinju. Znao je da više neće ići na spavanje gladan. Postepeno je pronašao i druge servise za beskućnike - mesta gde može da se okupa, zatraži pomoć, obrati se kao čovek. Prvu zaradu, 50 evra, stekao je berući voće. Tih 50 evra nije zadržao za sebe, već ih je iskoristio da dovede brata u Irsku.
Zaposlio se kao pomoćni radnik u kuhinji. I dalje je spavao na ulici, ali je radio. I tada je upoznao čoveka koji će mu promeniti život - Obrija Mekartija, tada društvenog aktivistu, danas senatora. Mekarti mu je pružio ruku, a Alen je, iako isprva sumnjičav, prihvatio pomoć. Tako je konačno dobio mesto u tranzicionom smeštaju - programu za ljude koji pokažu volju za radom i učenjem.
Od ulice do dva mastera - i sopstvenog kafića
Samo nedelju dana po izlasku s ulice, Alen je upisao studije. Radio je, učio, ulagao. Godine truda su se isplatile - završio je dva master programa, a danas, zajedno s bratom, vodi kafić u Dublinu koji nije običan lokal - već socijalni centar za beskućnike i ljude u nevolji.
Njihov kafić nudi topli obrok, prostor za druženje, organizuje humanitarne buvljake, muzičke večeri, događaje - sve s ciljem da ljudi poput njih ponovo stanu na noge.
Za svoj rad dobili su i zvanično priznanje gradonačelnika Dablina, a Alen danas ponosno govori o Irskoj kao o zemlji koja mu je dala šansu kakvu kod kuće nikada nije imao.
"Ovde sam dobio sve ono što nikada nisam imao u Hrvatskoj - priliku. Čak ni o beskućništvu ne mogu reći ništa loše. To je bio moj put, moj test. I sve dobro što imam danas, rodilo se iz toga. U Dublinu vam je sve dostupno, osim krova nad glavom - ali i to možete rešiti, ako ne odustanete", kaže Alen Bobinac.
Njegova priča je više od inspiracije. Ona je lekcija - da i u najmračnijem trenutku može da se rodi novi život.
BONUS VIDEO:
(Dnevno/Mondo)
