Srbi koji razmišljaju o letovanju na hrvatskom primorju neretko se vode određenim ubeđenjima - od bojazni da domaćini neće biti ljubazni prema njima, preko uverenja da su cene "prenaduvane" i prilagođene zapadnim turistima, do straha od mogućih neprijatnosti.
Deo ovih stavova potiče iz ratne prošlosti, a ono što se može potvrditi kao realno jeste da su cene više nego, recimo, u Turskoj ili Grčkoj, ali to važi za sve turiste, ne samo za Srbe.
Jedna Srpkinja ove godine letovala je na Lastovu i sa nama je podelila iskustvo sa odmora. Za hrvatsko primorje odlučila se zbog privrženosti Jadranskom moru i prijateljima iz Hrvatske, ne sluteći da će je meštani najudaljenijeg stalno naseljenog hrvatskog ostrva oduševiti gostoprimstvom.
"Jadransko more mi je asocijacija na detinjstvo i na letovanja koja sam imala sa roditeljima. Moja porodica i ja smo odlučili pretprošle godine da se vratimo na hrvatsko primorje i da tamo letujemo. Naravno, u startu smo imali pitanja: "Kako ćete? Oni nisu baš najljubazniji prema Srbima." Iz ličnog iskustva, o Hrvatima kao domaćinima mogu samo najlepše priče da ispričam i mnogo je zanimljivih momenata koje smo imali", navodi naša sagovornica i ističe jedan od primera iz gradskog prevoza koji ju je duboko dirnuo:
"Pretprošle godine, u gradskom autobusu između Splita i Trogira, sedela sam sa sinom i razgovarala a naš razgovor je slušala žena koja je bila prekoputa. Pitala me odakle sam i da li sam iz Beograda, jer je to naslutila na osnovu akcenta. Rekla sam joj da jesam i ona se rasplakala. Podsetila sam je na njenu višedecenijsku prijateljicu iz Beograda koja je preminula, a ona se i dalje čuje sa njenom decom koja dolaze kod nje na letovanje. Ispričala mi je da je to prijateljstvo nastavljeno uprkos ratu i posleratnim dešavanjima."
U galeriji pogledajte fotografije sa hrvatskog primorja:
Da dobrota ne poznaje granice i nema naciju uverila se u više navrata na jednom od najsunčanijih ostrva na Jadranu.
"Ono što bih izdvojila sa ovogodišnjeg letovanje je nešto što me zaista oduševilo u svakom smislu. Bili smo smešteni u jednom od čuvenih kaštela kod Splita. U toku je bila ribarska fešta koja je posebno osmišljena za lokalce i turiste. S obzirom na to da ta fešta na kojoj pripremaju lokalne specijalitete kratko traje, mi smo malo zakasnili tako da ništa od toga nismo probali. U povratku sam svratila do prodavnice da kupim cigarete, ali mi je prodavačica rekla da ih nemaju. Krenula sam da izađem, ali mi je rekla da sačekam i upitale me odakle sam. Rekla sam joj da sam iz Beograda, a ona je odgovorila: 'E, kad ste iz Beograda za Vas ću da imam!' Zatim je iz torbe ispod tezge izvadila kutiju cigareta i upitala me da li mi odgovara marka. Odgovorila sam joj da i inače te cigarete pušim", priča nam sagovornica kroz osmeh i ističe da se svaki put oduševi kada se priseti tog momenta.
Kako dalje kaže, zahvalila se prodavačici a onda su i ostali meštani koji su sedeli ispred prodavnice čuli da je iz Beograda i obasuli su je pažnjom i pitanjima.
"Pitali su me da li smo bili na ribarskoj fešti i počeli su da me nude pečenjem i ribom. Nisam mogla da verujem da mi se nešto takvo dešava spontano i od ljudi koje sam prvi i poslednji put videla tokom letovanja", priča nam sagovornica i dodaje da je bilo niz sličnih trenutaka koje pobijaju sve predrasude koje Srbi uglavnom imaju prema letovanju na hrvatskom primorju.
Prisetila se i situacije u kojoj joj je mlada Splićanka pokazala put do tržnog centra i oduševila se kada je saznala da su iz Beograda. Iako nije bila u srpskoj prestonici, rekla joj je da je čula sve najlepše o tom gradu i Beograđanima.
"Taj stereotip koji postoji je nešto što šteti i njima i nama. Mnogi iz Srbije bi možda i otišli u Hrvatsku i proveli se sjajno, ali zbog takvih priča ostaju lišeni divnih iskustava i divnog vremena koje mogu da provedu tamo", zaključuje sagovornica.
Skupo jeste, ali za svakoga ima ponešto
U doba poskupljenja i inflacije letovanje i cene idu ruku pod ruku, pa smo iskoristili priliku da popričamo i o tome. Ove godine se u medijima povela polemika o cenama na primorju, pa su i hrvatski mediji u više navrata skretali pažnju na pogubnost poskupljena po turizam.
Naime, uz stagnaciju broja gostiju i sve slabiju potrošnju, hrvatski stručnjaci i zvaničnici upozoravaju na opasnosti koje ovakav trend nosi po budućnost hrvatskog turizma. Sagovornica se slaže da su cene više u odnosu na pretprošlu godinu i da je prilično skuplje. Ipak, smatra da to ne znači da letovanje u Hrvatskoj nije priuštivo.
"Za svakoga ima ponešto. I u Beogradu postoje kafići gde možete popiti kafu po ceni od 200, ali imate kafiće gde vas kafa košta 600 dinara. Isti princip je i u Splitu. Riba jeste skupa i košta oko 70 evra po kilogramu. Skupi su i plodovi mora i lokalni specijaliteti. Na to se uglavnom i žale nemački i poljski turisti. Veliku porodičnu picu u restoranu na obali mora platili smo 14 evra. Veliku porciju pomfrita smo platili 5 evra. Cena kafe je od 2 do 2,5 evra što je na, da tako kažem, beogradskom nivou. Pivo je dosta skuplje i čaša točenog košta 4 evra. Kugla sladoleda, koja je kao kod nas dve kugle, košta 2 evra", navodi sagovornica i dodaje da, što se prodavnica tiče cene su na nivou kao u Srbiji:
"Nema neke razlike. Nešto je jeftinije, nešto skuplje. Pekara takođe."
Činjenica je, kako kaže, da se lokalci žale da imaju manje turista ove sezone na šta mnogi od njih kažu da je to zato što su podigli cene.
Najveći izazov prilikom planiranja letovanja u Hrvatskoj jeste pronalazak smeštaja u skladu sa ličnim budžetom. Ove sezone taj deo postao je još izazovniji jer su već prvoj polovini godine, cena usluga smeštaja porasla je za 16,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Noćenje u sobi u privatnom smeštaju košta od 40 do 70 evra, dok najam sobe u hostelu košta od 70 do 150 evra. Noć u hotelu visokog ranga je od 200 do 400 evra, a luksuzne vile od 500 evra po noći pa naviše. U zavisnosti od lokacije i standarda noćenje u privatnim apartmanima košta između 60 i 200 evra.
Da li letujete svake godine ili povremeno?
BONUS VIDEO:
· Reaguj