Iako se pojam krvne osvete vezuje za plemenska okruženja, u nekim krajevima ona je i dalje prisutna i smatra se najuzvišenijim oblikom potvrđivanja časti ili porodične pripadnosti. Danas je ovaj običaj prisutan među porodicama i plemenima u Crnoj Gori, Albaniji, na Kosovu, u južnim delovima Srbije, ali i širom sveta, u Škotskoj, Iraku, Libiji i Avganistanu.
Nekada su uzroci krvne osvete bili međe, krađa šume ili uvrede, ali vremenom su se motivi promenili. U suštini, krvna osveta je karakteristična za nedovoljno razvijena društva, gde konfliktiizmeđu porodica ili klanova, započeti ubistvom člana jedne strane, prerastaju u dugotrajne cikluse međusobnog ubijanja muškaraca iz suprotstavljenih tabora.
O tome je pre tri godine, gostujući u Jutarnjem programu Kurir televizije, pričao i novinar i publicista Radmilo Tadić koji je tada detaljno objasnio razlike između krvne osvete i ubistava koje vrše kriminalni klanovi. Prema njegovim rečima, osnovna razlika leži u pristupu ubici. Kod krvne osvete, osoba koja ubija ne skriva se, dok kriminalni klanovi često angažuju plaćene ubice, uz složenu logistiku kako bi planirali i sproveli ubistvo, kao i bežanje nakon izvršenja.
"U zakonodavstvu se krvna osveta tretira i kao bezobzirna osveta. Što se tiče krvavih nizova, mora da se stavi jedna razlika. Krvna osveta ranije u CG, Albaniji podrazumevala je da onaj koji se sveti, ne krije se, već svesno ide na to. To mu je bio amanet. Kada je reč o kriminalnim klanovima, najčešće su to planirana ubistva. To znači da se angažuju profesionalne ubice, žrtva se prati, priprema se bekstvo ubice i tu učestvuje šira logistika. Takva dela se teško otkrivaju. Kada je reč o kriminalnim klanovima, tu ima elemenata krvne osvete, ali tu važe druga pravila", objasnio je Tadić.
Tadić je potom naveo primer krvne osvete koji datira još iz 1950. godine za koji navodi da nigde nije zabeležen.
"Iskoristio bih priliku da podsetim na zločin koji bi slikovito objasnio šta je krvna osveta. Slučaj se 1950-ih godina dogodio u jednom selu kod Podgorice. Čovek iz tog sela je surovo ubio komšije, blizance. Potom je uhapšen. On je ostavio porodicu u selu, imao je sina od 5-6 godina. Njega je kamenom usmrtila sestra blizanaca koji su ubijeni. Taj dečak je ni kriv ni dužan ubijen. Žena koja je ubila dečaka nije išla u zatvor, jer je krivicu preuzela na sebe njena sestra. Niko nije želeo da predoči istinu organima i u moralnom smislu to svirepo ubistvo deteta nije bilo osuđeno od sredine. To je strašan slučaj koji nije zabeležen u knjigama", ispričao je Tadić.
BONUS VIDEO:
(Mondo/Kurir)
