Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava Prepodobnu mati Paraskevu - svetu Petku, jednu od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnoj tradiciji.
U čast svetiteljke zaštitnice žena, dece, starih i bolesnih na Kalemegdanu se i ove godine okupljaju brojni vernici. Tokom jutarnjih časova ispred crkve posvećene svetiteljki formirali su se dugi redovi vernika koji su došli da zapale sveću, pomole se i uzmu vodu sa izvora koji se nalazi u samom oltaru kapele.
U ranim jutarnjim časovima služena je liturgija, a sveštenstvo je pozvalo okupljene da praznik proslave u miru i ljubavi.
U galeriji pogledajte fotografije koje su jutros zabeležene na Kalemegdanu:
Vernici tradicionalno dolaze upravo na ovo mesto, verujući da Sveta Petka pomaže u nevolji, naročito ženama i bolesnima.
"Čudotvorni izvor" Svete Petke na Kalemegdanu
Kapela Svete Petke na Kalemegdanu sagrađena je 1938. godine iznad "čudotvornog izvora", u vreme kada su mošti Svete Petke premeštene u Beograd.
Vodica Svete Petke u Beogradu naročito uživa veliko poštovanje vernika. Naime, postoji narodno predanje o vitezu koji je pronašao izvor lekovite vode na ušću dveju reka. Kraljeva kći se izlečila tom vodom i iznad tog izvora podignuta je crkva Ružica po njoj.
Drugi lekovitost izvora pripisuju činjenici da su baš na tom mestu počivale mošti svete Petke, iz kojih je potekla spasonosna voda. Čuda se tu ne zaustavljaju. Naime, iako je dotok vode uglavnom konstantan, ponekad se dešava da potpuno presuši. Najduže se desilo za vreme okupacije u Prvom svetskom ratu, a voda je ponovo potekla 15. februara 1919. godine kada se i poslednji srpski ratnik vratio iz rata.
Običaji i verovanja na Svetu Petku
Kult svetiteljke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Baš zato što je toliko cenjena postoje običaji i verovanja za ovu svetiteljku koje bi valjalo ispoštovati.
Na ovaj praznik, kažu predanja, izbegavaju se svi teži poslovi u kući. Ovo važi za sve, a posebno za žene.
Naše prabake su verovale da na taj dan nikako ne treba prati veš, šiti i ne sme se raditi težak posao, što se posebno odnosi na žene. Prema nekom starom običaju, mlade devojke treba da naberu cveće kojim će ukrasiti dom da bi u njemu vladali harmonija, ljubav i mir.
Veruje se takođe da na ovaj praznik devojčicama treba obući nove haljinice da bi ih u narednoj godini pratila radost. Mnogima je Sveta Petka krsna slava.
Tada njeno ime domaćini prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejcindan. Potom popiju vodu, sakupljenu s izvora uz manastire posvećene Svetoj Petki.
Ta se voda naziva adžijazma. Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
· Reaguj