Za sadašnjeg premijera i njegov tim savetnika način na koji je Entoni Bler vodio Laburističku partiju oduvek je bio uzor. Na prvi pogled, izborna pobeda iz jula 2024. delovala je kao uspeh ravan onima koje je i sam Bler postizao. Sa 411 poslaničkih mesta, Kir Starmer je raspolagao najvećom parlamentarnom većinom koju je neka partija imala još od prvih godina „Novih laburista“
Ipak, bliži uvid otkriva mnogo krhkije temelje njegove vladavine. Na prošlogodišnjim izborima njegova partija osvojila je manje od 34% glasova. Rezultat Laburista 1997. bio je za gotovo deset poena bolji. U poređenju s izborima iz 2019, Starmerova partija popravila se za manje od dva procentna poena, iako je udvostručila broj poslaničkih mesta zahvaljujući specifičnostima britanskog izbornog sistema. U apsolutnim brojkama, Starmerovi laburisti osvojili su manje glasova nego partija njegovog prethodnika Džeremija Korbina pet godina ranije. Ključni dobitak bio je posledica potpunog sloma Konzervativne partije, koju su istovremeno ugrozili Liberalne demokrate i nova desničarska formacija Reform UK.
Od tada, sve ide nizbrdo. Krajem 2024. Financial Times se pitao zašto je laburistički lider „protraćio svoje prve mesece na vlasti“, iako je imao toliku većinu: „Nijedan premijer u skorije vreme nije doživeo tako katastrofalan pad popularnosti u tako kratkom roku“ (24. decembar 2024). Od početka 2025. Laburistička partija redovno zaostaje u anketama za protivnicima, pre svega za Reform UK.
Pritisak na Starmera dodatno je porastao početkom septembra, kada je njegova zamenica, Anđela Rejner, bila prinuđena da podnese ostavku jer nije u celosti platila porez na jednu svoju nekretninu. Afera je došla kao dar političkim protivnicima šefa vlade. No, pojedini visoki funkcioneri Laburističke partije u njenom odlasku videli su i zgodan način da umire poslovne krugove, sahranjujući zakon o pravima radnika s kojim je bila povezana. Nekoliko dana kasnije Starmer je morao da povuče ambasadora u Sjedinjenim Državama Pitera Mendelsona nakon novih otkrića o njegovim vezama sa milijarderom pedofilom Džefrijem Epstajnom, odavno mrtvim. Mendelson je bio jedan od najbližih Blerovih saradnika dok je ovaj bio premijer i imao je značajnu ulogu u nedavnoj transformaciji Laburističke partije. Starmer je ignorisao dokaze o prijateljstvu Mendelsona i Epstajna, iako su oni bili naširoko poznati u trenutku kada ga je imenovao za ambasadora u Vašingtonu.
Međutim, najveći pad popularnosti premijera objašnjava se njegovom odlučnošću da očuva nasleđe tačerizma. U Sunday Telegraphu (2. decembar 2023), nekoliko meseci pre izbora, oslikao je sumornu sliku: „javne službe u raspadu koje više ne služe građanima, porodice pritisnute brigom zbog rastućih hipotekarnih dugova i cena hrane, kvartovi nagrizeni kriminalom i asocijalnim ponašanjem“. Moglo bi se očekivati da jedan laburistički lider te probleme predstavi kao simptome propasti ekonomskog modela. Ali Starmer je imao samo reči hvale za Margaret Tačer, koja je, po njegovim rečima, „nastojala da izvuče Ujedinjeno Kraljevstvo iz letargije oslobađanjem preduzetničkog duha koji je deo naše prirode“.
To nije bila usputna opaska namenjena čitaocima konzervativnog lista. Kako primećuje istoričar Dejvid Edžerton, „Laburisti su postali partija posvećena odbrani ne sveta premijera laburiste Klementa Atlia, već sveta koji su stvorili Margaret Tačer i njeni naslednici“. Jedan od glavnih ciljeva Starmera bio je da transformiše partiju koja se finansirala preko članstva i sindikata u organizaciju zavisnu od velikodušnosti bogatih. Tokom prikupljanja sredstava u izbornoj kampanji Starmer je predstavnicima Gugla i Goldman Saksa poručio: „Svaka naša nacionalna politika nosi vaš pečat“ (Financial Times, 15. februar 2024).
Laburistički lider i njegov tim neumorno su radili na odabiru kandidata koji će, kada budu izabrani u parlament, sprovoditi njihov politički projekat. Kada se novi poslanički klub Laburističke partije okupio prvi put u julu, rezultat tog procesa postao je očigledan. Prema pisanju Sunday Timesa (7. jul 2024), skoro trećina novoizabranih poslanika prethodno je radila kao lobisti, naročito za kompanije specijalizovane za kockarski biznis ili investicije u nekretnine: „Bivših konsultanata i izabranih predstavnika iz sveta biznisa više je nego onih koji su radili kao nastavnici, lekari ili službenici lokalnih administracija – profesija koje su tradicionalno bile povezane s Laburističkom partijom. Novi poslanici koji dolaze iz sveta lobiranja ili komunikacija dvostruko su brojniji od onih koji dolaze iz sindikalnih redova.“
Ova bliska veza sa svetom krupnog kapitala i (…)
