Jelisejska palata, sreda 16. jul 2025. Francuski predsednik Emanuel Makron prima svog kolegu iz Obale Slonovače, Alasana Uataru, zvanično na jedan običan radni ručak. Ali u Abidžanu, ovaj susret izaziva mnoga pitanja. Tri meseca pred predsedničke izbore, gospodin Uatara, u 83. godini, održava neizvesnost oko svojih namera. Već je uspeo da obavi tri mandata, iako Ustav dozvoljava samo dva. Nekoliko dana kasnije, po povratku u zemlju, šef države prekida napetost: ponovo će biti kandidat. Da li mu je Makron dao zeleno svetlo za četvrti mandat, podjednako sporan koliko i osporavan? Dok su Mali, Burkina Faso i Niger prekinuli odnose s Parizom — proteravši vojnike, diplomate i novinare — a Senegal se distancira, Obala Slonovače održava bliske veze s bivšom kolonijalnom silom.
Pre manje od petnaest godina, slika je bila sasvim drugačija: Francuska i Obala Slonovače gledale su se preko nišana. Predsednički izbori 2010. izazvali su duboku političku krizu. Dok je Ustavni savet proglasio pobednikom odlazećeg predsednika Lorana Gbagboa, većina afričkih i zapadnih lidera, na čelu s Francuskom, priznala je njegovog protivnika, Uataru, za legitimnog šefa države. Borbe su tada suprotstavile lojalističke snage i trupe koje je okupio opozicionar, diskretno podržane francuskim vojnicima prisutnim u zemlji. Sukob se završio jednom dosad neviđenom vojnom intervencijom, odobrenom od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. U srcu Abidžana, tokom nekoliko noći, francuski helikopteri, prekoračivši ovlašćenja UN, bombardovali su predsedničku rezidenciju, gde se nalazio Gbagbo, sve do njegovog hapšenja 11. aprila 2011. i postavljanja Uatare na čelo države.
Tragovi tih događaja danas su iščezli. U više kvartova Abidžana, ekonomske prestonice zemlje, trikolorne reklame — Ošan, Karfur, Dekatlon — ističu se upadljivo, dok grupa Bujg gradi prvu liniju metroa u ovom velikom obalnom gradu. Nikada od nezavisnosti 1960. godine francuske kompanije nisu bile toliko prisutne u zemlji: više od hiljadu njih, naspram šest stotina iz 2011. Među njima, više od trista filijala ili ispostava, i sedam stotina preduzeća po ivorijskom pravu koje su osnovali i kojima upravljaju Francuzi. Aktivne u strateškim sektorima poput građevinarstva i javnih radova (BTP), telekomunikacija ili velike distribucije, te firme bi, prema procenama, mogle činiti i do 30 % bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tri dnevna leta između Pariza i Abidžana svedoče o intenzitetu razmene.
Francuske grupe koriste u potpunosti izuzetni privredni rast Obale Slonovače, koji se kreće oko 7 % godišnje. Vlast taj uspeh pripisuje izvesnoj političkoj „normalizaciji“ i prividnom pomirenju započetom od 2011. godine. „Obala Slonovače nalazi se na putanji stabilnosti i razvoja“, ponavlja Kobenan Kuasi Adjumani, ministar poljoprivrede i portparol vladajuće partije, Okupljanje upućenika Ufe-Buanjija za demokratiju i mir (RHDP).
Zemlja se oslanja i na svoje prirodne resurse: prvi je svetski proizvođač kakaa i indijskih oraha, a poseduje i rezerve nafte, gasa i ruda. Sa svojih dvadeset devet miliona stanovnika, od kojih je 70 % mlađe od 35 godina, ulaže i u nove sektore poput finteka (finansijskih tehnologija), u kojima njena ultrapovezana omladina briljira… ponekad i u negativnom smislu: Obala Slonovače postala je jedno od najaktivnijih svetskih žarišta „sekstorzije“ — prevara zasnovanih na osećanjima ili seksualnih ucena na mreži, koje izvode čuveni brouteurs. Uprkos još uvek ograničenoj industrijalizaciji, država se nameće kao druga ekonomska sila Zapadne Afrike, posle Nigerije. „Obala Slonovače je miljenica frankofone zone“, oduševljeno tvrdi jedan finansijer sa sedištem u ekonomskoj prestonici. U centru Abidžana znaci ovog uspona su svuda: novi nadvožnjaci, zgrade i mostovi menjaju lice grada. Stakleni toranj od sedamdeset pet spratova uskoro će se svrstati među najviše nebodere Afrike.
Mnogi strani akteri žele da investiraju ovde. Kina — danas prvi trgovinski partner zemlje — niže velike projekte: puteve, stambene komplekse, industrijske zone. Turske firme aktivne su u građevinarstvu, dok marokanske banke dominiraju finansijskim sektorom. Marokanska grupa Sintram gradi autoput koji povezuje političku prestonicu Jamusukro sa poljoprivrednim departmanom Tjebisu. Njihovim stopama, ekonomski interesi iz Indije, Rusije ili Persijskog zaliva postepeno se nastanjuju.
Abidžan prostire crveni tepih francuskim kompanijama
Uprkos oštroj konkurenciji, Francuska i dalje zauzima mesto prvog stranog investitora po zalihama kapitala, a Obala Slonovače je njen drugi klijent u podsaharskoj Africi, jer raspolaže jednim velikim adutom: naklonošću vlade. „Povoljni bilateralni poreski sporazumi“, „jasno izražena volja za ko-razvoj“: Abidžan prostire crveni tepih francuskim kompanijama, ističe BpiFrance, francuska javna investiciona banka. A kada situacija to nalaže, Pariz brani svoje šampione. Tako je tržište abidžanskog metroa, najpre povereno južnokorejskom konzorcijumu, na kraju dodeljeno francuskim grupama — Alstom, Bujg, Keolis — nakon što je Pariz odobrio kredit Jamusukru, uz jedan uslov: da izvođači ovog kolosalnog ugovora vrednog 1,36 milijardi evra budu francuski.
Francuske kompanije imaju korist i od usluga bivših visokih funkcionera, majstora u reciklaži svojih mreža. Žan-Mark Simon, ambasador u Abidžanu od 2009. do 2012, preobrazio se u posrednika poslovnih krugova, dok istovremeno igra ulogu neformalnog savetnika Uatare. Bivši predsednik Nikola Sarkozi, koji održava prijateljske veze sa ivorijskim predsednikom još od 1990-ih, zauzima posebno mesto u ovom baletu: arhitekta vojne intervencije 2011, on umnožava boravke u Abidžanu. Godine 2022. prati Sirila Bolorea, naslednika i šefa grupe koju je osnovao njegov otac, prilikom ličnog susreta s Uatarom. Prisustvuje i gala večerama fondacije Children of Africa, kojom predsedava Dominik, supruga predsednika i poslovna žena. Spoj filantropije i biznisa, te glamurozne večeri okupljaju krem francusko-ivorijskog sveta, od porodice Bujg do Bolorea, preko zvezda francuskog filma.
Francuski uticaj vidljiv je i u vojnoj sferi. Izbačen iz Malija, Burkine Faso, Nigera, Senegala i Čada, Pariz čuva dragoceno uporište na Obali Slonovače. Iako je u februaru 2025. predao vojnu bazu u Port-Bueu, u kojoj je krajem 2023. još bilo hiljadu vojnika, zadržava diskretno prisustvo (osamdeset vojnika). Uz to, francuska vojska je igrala ključnu ulogu u reorganizaciji i obuci ivorijskih snaga nakon rata 2011. godine. Francuska učestvuje i u borbi protiv terorizma na granici s Burkinom Faso (obaveštajna služba, vojna saradnja) i su-upravlja Međunarodnom akademijom za borbu protiv terorizma u Žakvilu, otvorenom 2021. godine.
JamusuKro služi kao prenosilac francuskog uticaja u Africi, dosledno se usklađujući s Parizom — čak i po cenu zatezanja odnosa sa susedima. Tako 2019. godine Uatara dočekuje Makrona, koji bez prethodnih konsultacija sa ostalih sedam šefova država najavljuje reformu franka CFA u zapadnoj Africi, reformu jednako iznenadnu koliko i kozmetičku. Godine 2022, Obala Slonovače preuzima vođstvo u taboru zemalja koji se zalaže za ekonomski blokadu Malija, pod upravom vojne hunte neprijateljski nastrojene prema Francuskoj. Godine 2023, Uatara je opet prvi koji predlaže slanje bataljona u Niger da bi se na vlast vratio Mohamed Bazum, saveznik Pariza zbačen vojnim udarom. Projekat je propao zbog nedostatka regionalnog konsenzusa.
Lična putanja Uatare olakšava (…)
