Jedan od najčešćih uzroka gorušice je gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).
Nastaje kada se želudačna kiselina vraća u jednjak — cev koja povezuje usta sa želucem — najčešće zato što mišićni prsten koji sprečava povratak sadržaja ne funkcioniše kako treba, piše Medicinski fakultet Harvard.
Osim gorušice, GERB može izazvati mučninu, kiselkast ukus u ustima, poteškoće pri gutanju, bolno grlo, kašalj i osećaj stezanja u grudima.
Lečenje: lekovi pomažu, ali nisu dozvola za lošu ishranu
Lekovi koji se koriste za lečenje GERB-a deluju tako što smanjuju količinu želudačne kiseline.
Antacidi — u obliku tableta ili tečnosti — najduže su u upotrebi. Danas su dostupni i inhibitori protonske pumpe, kao što su omeprazol i lanzoprazol, kao i H2 blokatori poput cimetidina i famotidina. Većina ovih lekova može se nabaviti bez recepta, ali se preporučuje da se prethodno posavetujete sa lekarom.
Važno je da ne pomislite kako lekovi daju dozvolu da se često konzumira hrana koja je ranije izazivala gorušicu. Ako terapija drži simptome pod kontrolom, povremeno konzumiranje „rizične“ hrane može biti u redu. Ali ako to radite često, simptomi će se vratiti. Gorušica se može držati pod kontrolom i bez lekova — ako smanjite telesnu težinu (ako je potrebno), jedete manje obroke i izbegavate hranu koja vam izaziva tegobe.
Ishrana kod hronične gorušice: šta jesti, a šta izbegavati
Osećaj pečenja iza grudne kosti poslednje je što želite da pamtite nakon dobrog obroka. Ali ako imate hroničnu gorušicu, to ne znači da vas čeka dosadan i bezukusan jelovnik. Hrana koja kod vas izaziva simptome ne mora nužno da se poklapa sa uobičajenim listama „zabranjenih“ namirnica. Zato je korisno da vodite dnevnik ishrane i beležite koje namirnice izazivaju tegobe.
Neki sastojci mogu pojačati gorušicu — ljuta hrana, citrusno voće, sos od paradajza i sirće često se nalaze na listi izazivača. Masna i pržena jela duže se zadržavaju u želucu, što povećava verovatnoću da se želudačna kiselina vrati u jednjak.
Među drugim čestim okidačima nalaze se čokolada, kofein, luk, nana, gazirani napici i alkohol.
Šta možete da jedete za večeru?
I dalje možete uživati u posnom mesu, ribi, piletini, povrću, mahunarkama, voću i integralnim žitaricama. Trik je u tome da ih pripremite tako da budu ukusni. Ako vam začini smetaju, koristite ih u malim količinama i obratite pažnju na mešavine koje sadrže kajensku papričicu ili čili. Umesto toga, koristite sveže začinsko bilje — ono je blaže i manje iritantno. Peršun, origano i bosiljak su odličan izbor.
Još jedan savet: pecite povrće. Pečenjem se oslobađaju prirodni šećeri koji karamelizuju i daju slatkast ukus. Šargarepa, batat, karfiol, brokoli, tikva i prokelj odlično funkcionišu. Grilovanje i dinstanje takođe pojačavaju aromu bez dodatne masnoće.
Jedite povrće sveže. Sos od paradajza može da smeta, ali svež paradajz često ne izaziva tegobe.
Koristite sosove, ali smanjite količinu masti. Pomešajte nemasni jogurt sa krastavcem i bosiljkom, ili dinstajte pečurke na malo maslinovog ulja. Možete napraviti i pesto — pomešajte bosiljak, pinjole, parmezan i malo maslinovog ulja ili vode. Koristite jednu kašiku po porciji.
Doručak i ručak
Izbegavajte masno meso i prerađevine poput slanine i šunke. Zobene pahuljice su odlična opcija — dodajte banane, suvo grožđe i malo cimeta. Drugi predlozi uključuju nemasni jogurt sa voćem ili orašastim plodovima, bilo koju vrstu jaja, tost od integralnog brašna ili ohlađene integralne žitarice poput kinoe pomešane sa voćem i kašikom jogurta.
Za ručak razmislite o salatama sa proteinima kao što su piletina ili pasulj. Umesto prelivâ na bazi sirćeta ili citrusa, koristite jogurt kao osnovu — blaži je za želudac, a uz dodatak začinskog bilja može biti i vrlo ukusan. Pročitajte i šta gastroenterolog preporučuje od hrane za bolje varenje.
BONUS VIDEO: