Sveti Ilija Gromovnik, jedan od najmoćnijih svetaca u narodnoj tradiciji, slavi se 2. avgusta. Prema drevnim običajima i verovanjima, tog dana se ne sme paliti vatra, kuvati, seći drva niti raditi teški poslovi.
Smatra se da svako ko to prekrši može navući gnev svetitelja i izazvati grom, požar ili grad. U tekstu otkrivamo šta još ne smete raditi i kako da se zaštitite na dan kada Ilija "vozi vatrena kola nebom".
U hrišćanstvu, Sveti Ilija je starozavetni prorok koji se oglasio u vreme carevanja bezbožnog Ahava i njegove žene Jezavelje. Živeo je strogo, u pećinama, hraneći se asketski, a prema predanju, uznesen je na nebo živ, u vatrenim kočijama, i još nije umro — čeka se njegov ponovni dolazak. U narodu, Sveti Ilija je sinteza proroka, božanskog viteza i gospodara oluje.
Smatra se zaštitnikom od gromova, oluja, nepogoda i vatre, ali i božanskim čuvarom reda u prirodi i među ljudima.
U srpskoj tradiciji, Sveti Ilija je preuzeo osobine starog slovenskog boga Peruna, gospodara groma i neba. Zbog toga se veruje da Sveti Ilija "vozi vatrena kola po nebu i seje munje", a gromovi koje šalje pogađaju zle sile - đavole, veštice i zmajeve. Kada grmi, narod kaže: "Ilija vozi, ne gledaj u nebo!"
Takođe se veruje da "kada Sveti Ilija pogodi zmaja", dolazi do letnje oluje, grada ili požara.
U mnogim krajevima Srbije na Svetog Iliju se strogo ne rade teški fizički poslovi, pogotovo ne sa vatrom: ne kuva se, ne pali se peć, ne seku drva, ne ide se u šumu. "Ko se vatrom igra na Ilindan, grom će ga spržiti", govorio je narod.
Ilindan pada usred leta, kada se priroda "uzburka". Zbog toga se "ništa ne dira, ne ore, ne seje", jer se veruje da bi se time narušila prirodna ravnoteža i izazvao bes svetitelja.
U selima se verovalo da ako se na Ilindan obavlja žetva ili vršidba, oluja može da uništi celu letinu. Zbog toga se tog dana ništa ne radi na polju. U mnogim mestima, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, Sveti Ilija je zavetni dan. Održavaju se litije (krstonoše) koje obilaze sela, njive i vinograde, moleći svetitelja da sačuva plodove od grada, groma i suše.
U nekim krajevima se klalo jagnje ili ovan kao zavetni dar, a meso se delilo komšijama, putnicima i siromašnima. U narodnom kalendaru se veruje da posle Ilindana sunce gubi snagu i da dani polako kreću ka jeseni. Postoji izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije." Veruje se da ako na Svetog Iliju grmi, biće sušna jesen. Ako pada kiša na Ilindan, biće rodna godina. Ako munja pogodi drvo, to mesto se izbegava jer se veruje da tu obitavaju zle sile, a udar groma u kuću tumači se kao kazna za greh ili nepoštovanje svetitelja.
Sveti Ilija se u mnogim krajevima poštuje i kao krsna slava, naročito kod ljudi koji se bave zanatima, trgovinom ili imaju posla sa prirodnim silama. Posebno ga poštuju piloti, vatrogasci i vojnici. Pročitajte i šta otac Tadej savetuje svima koji se bore sa zlom, a onima koji slave pošaljite čestitku iz naše galerije.
BONUS VIDEO:
