Press ne pucaj

U Srbiji se poslednjih godina beleži zabrinjavajući porast govora mržnje i napada na novinare. Prema podacima istraživanja, zabeleženo je više od stotinu slučajeva govora mržnje u domaćim medijima u poslednjih godinu i po dana. Ovaj trend normalizacije mržnje prerasta u spiralu nasilja – od uvreda i huškačkih kampanja do fizičkih napada i slepih tužbi koje iscrpljuju redakcije i pojedince. U takvom okruženju, novinari postaju mete, a javnost ostaje uskraćena za pravo na tačne i pravovremene informacije.

Novinari u Srbiji su sve češće meta i to ne konstatujemo samo mi - novinari, već i međunarodne organizacije. Na ulici, na mreži, pred sudom. Fizički napadi. SLAPP tužbe. Praćenje. Prisluškivanje. Kada novinari ćute – građani ne vide, ne znaju i na kraju faktički ne odlučuju. Zato borba za bezbedne novinare i slobodne medije nije samo borba za profesiju, već i borba za javni interes, i vas - građane. Pravo građana da znaju je pod udarom čini se jačim nego ikada, a pritisak se posebno pojačao nakon pada nadstešnice u Novom Sadu, pogibije 16 ljudi i protesta i blokada koji su usledili. Novinari su u poslednjih nekoliko meseci na meti i policije, i to pokazuju brojni snimci napada pripadnika policije na novinare i snimatelje tokom protesta, uprkos tome što su medijske ekipe jasno obeležene.

U jeku višemesečne krize i naročito u periodu lokalnih izbora, svedočimo talasu napada na novinare, otkazima i SLAPP tužbama usmerenih ka istraživačkim medijima. Govoreći o ovim, sve učestalijim slučajevima, emisija „Press – ne pucaj“ i na ukazuje na odsustvo svesti da javna reč znači odgovornost, a napad na medije – ugrožavanje i ljudi i javnog interesa.

Nova epizoda serijala „Press ne pucaj“ govori o učestalim slučajevima u kojima pojedinci sakrivenih lica otimaju novinarima telefone, zabranjuju im da snimaju određene delove grada i dešavanja, prete i vređaju, i to sve naočigled policije koja ni na jedan od tih napada nije reagovala. U fokusu su i slučajevi novinarki Ane Lalić i Jelene Spasić kojima su pojedinci putem društvenih mreža pretili, a potom im je određen kućni pritvor, iz kog su obojica pobegli, a da o tome novinarke niko nije ni obavestio. Otvaramo i pitanje: Ako zakoni postoje, ali se ne primenjuju – da li su jedini vid zaštite novinara privatne tužbe?

Pucanj u novinara, nije samo pucanj u čoveka, već i u slobodu govora. To je pucanj u istinu. Ugrožavanje bezbednosti novinara je i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava, kakvo je i pravo na pravovremenu, tačnu i objektivnu informaciju. Zato Insajder televizija pokreće emisiju „PRESS – ne pucaj“ u kojoj pažnju posvećuje temama od značaja za bezbednost novinara, ali i ostvarenje javnog interesa u koji spada i profesionalni rad medija.

Dok traje jedna od najvećih društvenopolitičkih kriza u Srbiji, propaganda jača, a pravo na istinito informisanje postaje sve ugroženije. U novoj epizodi emisije „Press – ne pucaj“, govorimo o blokadi RTS, napadima na novinare, špijunskim softverima ubačenim u novinarske telefone, kao i o nemogućnosti novinara da dobiju odgovore o tome ko je i zašto postavio šatore ispred Pionirskog parka i Skupštine Srbije. Kada novinar postane meta, javnost gubi, a istina strada.