Male Velike Priče

Savski nasip čuva ljude od poplava, a aktivisti ga brane od onih koji bi trebalo da ga štite. Bušenje brane, saobraćaj, izgradnja, sve to nije dozvoljeno ali se dešava. Zakoni postoje, nadležni ćute. Ali ne i građani.

Investitor ima dozvolu, a građani – strah. Zabrinuti za sigurnost svojih domova i života, stanari zgrade u Kneza Miloša protive se izgradnji šestospratnice pored njih. Na mnogobrojne nelogičnosti i nepravilnosti ukazivali su nadležnom Ministarstvu. Uprkos tome, gradjevinska dozvola je izdata, a oni su, kažu, izdani. Rešeni da se izbore za poštovanje propisa i elementarnih uslova života, ušli su u pravnu borbu. Sada je sve u rukama Upravnog suda.

Nećemo podeljenu Jagodinu - kažu građani koji ne žele da buduća brza pruga Beograd-Niš ostane na sadašnjoj trasi. Oni žele prugu van centra grada. U suprotnom, životi će im biti komplikovaniji, institucije udaljenije, rizici od nesreća – veći. Alternativa postoji, i za nju se bore.

Voda je osnov života. Pa ipak neki je nemaju ni u trećoj dekadi 21. veka. A žive u Srbiji, u Evropi. Među njima su i žitelji sela Poskurice u Šumadiji. Grad Kragujevac je finansirao kopanje bunara po mnogim ruralnim mestima, ali tamo gde ih nije ozakonio, nastao je problem. Osim vode, žitelji Poskurice nemaju ni informacije kome da se obrate. Tako je jedan zahtev za priključak na vodu jednog čoveka odveo do suda, izvršitelja, štrajka glađu... Njegova borba traje šest godina i kaže da svuda nailazi na zid.

Siromašnih je mnogo, a pomoći malo. U apsolutnom siromaštvu u Srbiji živi oko 800 hiljada ljudi, a socijalnu novčanu pomoć prima tek svaka peta osoba. Pravedniju raspodelu trebalo je da donese Zakon o socijalnoj karti, ali je posle tri godine njegove primene bez prava na socijalnu pomoć ostalo 60 hiljada ljudi. Mnogi su, i zbog grešaka, ostali nevidljivi za sistem. Umesto da postane stub, socijalni sistem pokazuje odsustvo temelja, u kome oni koji nemaju ostaju i bez malo pomoći.

Za porodice poginulih u požaru u Domu za smeštaj odraslih u Barajevu, dan žalosti i dalje traje. Istraga je u toku, neki osumnjičeni su privedeni, porodicama je obećana pomoć, ali obećanje nije ispunjeno. Oni za „Male velike priče“ Insajder televizije govore o težini odluke da svoje najmilije smeste u ovakvu vrstu ustanove, o strahovima koji su se obistinili, tragediji o kojoj su saznali iz medija, tugi sa kojom se nose i obećanoj pomoći koju do danas nisu dobili.

Porodice sa decom koja boluju od teških, neizlečivih bolesti, svakodnevno biju bitke – same, usamljene, izopštene, umorne. Njima je potrebna palijativna nega. U kućnim uslovima - kad god je to moguće, jer utiče na kvalitet života. Dvadeset pet porodica u Beogradu, to je i imalo. Stručni medicinski timovi, godinu i po dana, išli su u njihove domove. U najtežoj priči koju vode delovalo im je da je čak i to, kako kažu, bajkovito. Ali, probna faza usluge koju je nevladin sektor u saradnji sa zdravstvenim sistemom, se završila. Nedostaje sistemsko rešenje. Na to se – čeka.

Ekstremno siromašni, u bezbednosnom riziku, bez adekvatne podrške za rast i razvoj dece – a ipak porodica. Još uvek. Njima je potrebna podrška, da porodica i ostanu, jer je to važno za razvoj svakog deteta. Ko pomaže porodicama koje imaju mnogobrojne i složene probleme da prevaziđu krizu? Kad je ugrožen bezbedan razvoj deteta, može doći do njegovog izmeštanja iz porodice. Da do toga ne bi došlo, potrebna je pomoć. Takvu ulogu ima porodični saradnik. Međutim, ta usluga, koja daje dobre rezultate, u probnoj je fazi više od deset godina i još nije ušla u sistem socijalne zaštite. Postoji samo u Novom Sadu. A potrebe za podrškom su sve veće. O tome govore „Male velike priče: Porodica između stuba i ruba“.

Kada je bila najpotrebnija, Hitna pomoć nije došla. “Nisu došli, nisu ukazali pomoć i tata je umro”, kaže Radica Rudakov. Primera ima dosta, a zbog sistemskih propusta problemi se razlikuju od mesta do mesta. Pravo građana na hitnu medicinsku pomoć je ugroženo. Zato je neophodno urediti njihov rad, smatraju sagovornici TV serijala Male velike priče i navode da bi Zakon o hitnoj pomoći bio rešenje.

Nastavnica muzičke kulture, posle 36 godina rada, doživela je nezamislivo - nasilno ponašanje učenika kome predaje u školi. Nasilja u obrazovnom sistemu je sve više, a ono se preliva i na nastavnike. Stručna javnost opominje da, dok zauzimamo strategiju „ćuti i trpi, svi sedimo na buretu baruta... Da li situacija izmiče kontroli? – pitanje je o kome govori i emisija „Male velike priče: Školsko zvono – alarm za državu“.

Nastavnica muzičke kulture, posle 36 godina rada, doživela je nezamislivo - nasilno ponašanje učenika kome predaje u školi. Nasilja u obrazovnom sistemu je sve više, a ono se preliva i na nastavnike. Stručna javnost opominje da, dok zauzimamo strategiju „ćuti i trpi, svi sedimo na buretu baruta... Da li situacija izmiče kontroli? – pitanje je o kome govori i emisija „Male velike priče: Školsko zvono – alarm za državu“.

Kada institucije ne rade svoj posao a zakon nije isti za sve, kada struka ućuti, a politika pobedi – dolazi i do podele među građanima. Tako su se oko Plana za gradnju stambenog kompleksa za oko 13 000 ljudi, podelili i stanovnici beogradskog naselja Mirijevo. Jedni su za, drugi protiv. Priču koja pokazuje na kakve sve prepreke nailaze građani koji žele grad po svojoj meri, ekipa TV serijala "Male velike priče“ pratila je dve i po godine svedočeći borbi jednih koji se protive usvajanju Plana, koji predviđa novi stambeni kompleks umesto sadašnje zelene površine, na kojoj su i klizišta i onih koji su vlasnici zemljišta, pa žele izgradnju. U toj situaciji – presudiće grad.