Beograd priča

Terazije su bile "ozbiljna periferija" u doba kada je knez Miloš počeo da ih naseljava, prvo kovačima, a potom i kolarima. Tada je bilo nestvarno da će taj močvarni deo postati ovoliko bitan kao danas. Samo vek kasnije, u Hotelu "Moskva" sedela je elita ondašnjeg Beograda, kao i njihovi gosti okupljeni sa svih delova planete. Od Nušića i Andrića, do Orsona Velsa, do Džeka Nikolsona, bezbrojnih političara i uposlenika svih javnih poslova na svetu...

Tašmajdanski stadion bio je oduvek posebno beogradsko mesto, koje je u ranom posleratnom periodu okupljalo klizače i hokejaše koji su unosili suštinsku dinamiku u centralni deo grada. Hokej je bio prestižan, "muški" sport, a u njemu se na poseban način ogledao i legendarni fudbalski as Dragoslav Šekularac...

Zašto je na današnjem Trgu Slavija postojao bunar ustajale vode, zbog čega se niz Nemanjinu ulicu slivao veliki vodotok, kako je kafana "Kod tri seljaka" bila vrsta granice na ulazu u Beograd? Zbog čega je prvi tramvaj koji su vukle zaprege upravo ovaj deo grada povezivao sa Kalemegdanom, kako je periferija postala centar, a zašto ovde nismo dobili svoju, autentničnu "Trijumfalnu kapiju"?

Zašto je na današnjem Trgu Slavija postojao bunar ustajale vode, zbog čega se niz Nemanjinu ulicu slivao veliki vodotok, kako je kafana "Kod tri seljaka" bila vrsta granice na ulazu u Beograd? Zbog čega je prvi tramvaj koji su vukle zaprege upravo ovaj deo grada povezivao sa Kalemegdanom, kako je periferija postala centar, a zašto ovde nismo dobili svoju, autentničnu "Trijumfalnu kapiju"?

Zemun je beskrajno autentično mesto u okvru Beograda. Kakve tajne kriju lagumi podno Gardoša, gde su sve bili arteski bunari u ovom gradu, a kakve tajne krije Milenijumska kula na vrhu ovog zemunskog brda?

Šetajući najpoznatijim beogradskim parkom većina ljudi i ne zna razliku između Velikog i Malog Kalemegdana, razlog zašto brojni spomenici postoje ovde, gde je "Staza bivših pokojnika", a ponajmanje kako je "Pobednik", posle silnog mučenja stigao baš na mesto na kome se sad nalazi.

Beograski tračevi prostiru se "brzinom zvuka" i začudno je kako jedna bezazlena priča ispripovedana na jednom kraju grada, do jutra stigne na sasvim drugi, proizvodeći rušilačke reakcije.

Prvi eksperimentalni televizijski program u Beogradu emitovan je na Starom sajmu, 1938. godine. Sve se događalo na "Filipsovom" štandu, a nastupali su glumci Narodnog pozorišta. Publika je bila oduševljena, ali su se mnogi zabrinuli, sluteći posledice takve tehnologije, koju, očigledno, osećamo i danas... Istovremeno, Fonoteka Radio Beograda je bubrila, narastajući do dimenzija koje ima i danas. Blago koje čuva ova institucija neprikosnoveno je u ovom delu Evrope.

Prvi Kinez koji se nastanio u Beogradu došao je ovde između dva svetska rata. Zvao se Čo Čeng Po. Zaljubio se u jevrejku Gabrielu Elu Levi, i začudo, sa njom je sklopio brak iz kojeg se izrodila kćer Glorija. Za priču je čuo Branislav Nušić, a samo smrt ga je sprečila da postane kum devojčici. Potom stiže Drugi svetski rat, Jevreji stradaju, a Čo Čeng Po se sa ćerkom povlači u mesto Debeljača kraj Pančeva. Danas u Pančevu žive njihovi potomci, a priča sa njima je beskrajno interesantna...

U vreme s početka Prvog svetskog rata, kada su naši junaci branili Adu Ciganliju, desio se žestok sukob između srpskih i austrougarskih snaga, u kojem je poginuo August Šmit, agresorski zapovednik. Ovo je priča o pismu koje su naši vojnici našli u njegovom džepu, shvatili da to nije vojna depeša, već dopisnica njegove kćeri koja želi da joj otac preživi rat. Odgovor naših vojnika bio je potresan, kao i reakcija Šmitove kćeri.

Kako je izgledao marketing predratnog vremena? Pa ne mnogo drugačije nego današnji. Suština je da "onima koji nemaju novca prodate i ono što im ne treba". Razlika je bila u tome što je štampa prednjačila, a nije bilo televizije. Danas je sve bezmalo isto, samo što su se mediji promenili.

Prvo naselje koje je ponelo naziv "Novi Beograd" i danas postoji, a to je onaj niz kuća, raspoređen u više ulica, koji danas netačno zovemo Staro sajmište. Prvi beogradski sajam nalazio se samo u okruženju kule koja i danas postoji, dok je naselje poniklo od 1932. godine, da bi bilo legalizovano 1940. To je prvi "Novi Beograd".