Gestapo ju je poslao u logor, a usput je završila – na slobodi: Najveća muza 20. veka je od malih nogu izmicala smrti

Iako se dugo verovalo da je Anri Matis naslikao tridesetak portreta njegove ćerke Margerit, na izložbi koja je održana u Parizu od aprila do avgusta ove godine predstavljeno je više od 100 umetnikovih prikaza ove žene neobične životne priče.

Anri Matis, jedan od najznačajnijih slikara 20. veka, koji je umro na današnji dan u Nici, 3. novembra 1954, bio je čuven po svojim portretima.

On je potpuno promenio način na koji se gleda na boju i oblik u likovnom izrazu, a jednostavnim linijama je uspevao da prenese intenzivne emocije. Često kroz lice Margerit, njegove večite muze.

I dok su njegovi savremenici često tražili inspiraciju u ljubavnicama, Matisu je omiljeni model bila vanbračna ćerka, koja će na njegovim slikama zauvek držati crnu mačku, čitati, spavati, obučena u zatvorenu bluzu, s trakom ili šalom koji prekrivaju njen ogromni ožiljak od traheotomije.

 

Iako je njeno lice poznato, o najstarijem detetu Anrija Matisa se zna najmanje. Ono što znamo je priča češće protkana tugom nego radošću.

 

Otac ju je obožavao, a njeni zdravstveni problemi ih zbližili

Margerit je rođena 1894. godine, tokom umetnikove veze s Karolinom Žoblo, koja mu je, takođe, bila muza, dok je još studirao.

Kad su se razišli, Matis je priznao njihovo zajedničko dete, što je za to vreme bilo neobično, a četiri godine kasnije, kad se oženio Ameli Noeli Parajr, doveo je Margerit da živi s njegovom novom porodicom. S Ameli je dobio sinove Žana i Pjera, kasnije poznatog trgovca umetninama.

Kad je imala šest godina, Margerit je obolela od difterije i hitno morala da se podvrgne traheotomiji, a posledice oštećenja grkljana koje je tada doživela pratilo ju je narednih 20 godina kroz neprestane bolove. Zbog toga je morala da prekida školovanje i često ostaje u kući.

 

Ipak, to što nije mogla da se druži s vršnjacima i istražuje svet uvelo ju je u jedan sasvim novi. Provodila je sate u Matisovom ateljeu, a tada su nastali neki od njenih najpoznatijih portreta.

Na slikama iz ovog vremena vidimo Magerit kako nosi crne trake i bluze s visokim okovratnicima kako bi pokrila ožiljak, a najpoznatiji je portret sa crnom mačkom "Marguerite au chat noir", koji je završen 1910. godine i proglašen smelim i radikalnim. Matis nije bio rad da je proda – želeo je da zadrži ovu sliku.

 

Margeritinih portreta je bilo sve više tokom Prvog svetskog rata, kada je vidimo kao mladu ženu, otmenu odevenu, s raskošnim šeširima.

Kad je imala 26 godina, Matisova ćerka je morala da se podvrgne poslednjoj, bolnoj operaciji da bi se oslobodila ožiljka na vratu, a otac ju je potom naslikao bez modnih detalja kojima je skrivala tragove svojih zdravstvenih problema.

Tri godine kasnije, Margerit se udala za pisca i kritičara Žorža Dituita.
Iako je počela i sama da slika i posle rata je učestvovala u grupnim izložbama, uskoro je prestala da stvara sopstvena dela i od 1925. godine se posvetila tome da bude Matisova asistentkinja i agentkinja. Pažljivo je nadgledala štampanje njegovih gravura, izložbe, katalogizirala njegova dela i bavila se prodajom.

– Kao Matisova ćerka, odgajana je uz slikarstvo i to joj je bilo prirodno. Međutim, biti Matisova ćerka nije bilo lako i, iako je imala prirodni talenat i "dobro oko", odustala je od toga – kaže Šarlot Barat-Mabij, kustoska izložbe "Matis i Margerit: Kroz oči njenog oca", koja je održana ove godine u Muzeju modernih umetnosti u Parizu.

 

Margerit se 1935. rastala od Dituita i nastavila u Parizu život sa sinom Klodom, pokušavajući da izgradi karijeru modne dizajnerke. Jednu kolekciju je poslala u London, ali ona nije predstavljena s većim uspehom.

 

Gestapo ju je mučio mesecima, pa je poslata u logor, ali...

Tokom Drugog svetskog rata, Margerit je s maćeom bila aktivna u Francuskom pokretu otpora (Résistance), a 1945. godine je prijavljena Gestapou u Renou.

 

Tada je zatvorena i mučena, a u zatvoru je provela nekoliko teških meseci, pre nego što je odlučeno da bude deportovana u koncentracioni logor Ravensbirk.

 

Međutim, tokom savezničkog bombardovanja, sa ostalim zatvorenicama je uspela da pobegne iz voza pre nego što je stigao do Nemačke. Tada su joj saborci iz Pokreta otpora pritekli u pomoć i dočepala se slobode.

– Video sam realnost, materijalno, užasne scene koje mi je prepričala i odglumila – napisao je Anri Matis 1945.

Umrla je u Parizu 1982, sa 87 godina, nakon srčanog udara, dok je privodila kraju katalogizaciju dela njenog slavnog oca.

 

Sahranjena je u Nici, pored Dituita, a iznad njihovih grobova danas se diže spomenik u obliku apstraktnog cveta.

 

BONUS VIDEO

Impresivna izložba u muzeju FIFA o tome kako inovacije unapređuju fudbal