Sindrom sagorevanja, burnout, nije nova tema. Termin postoji još od 1974. godine, a Svetska zdravstvena organizacija prepoznala ga je kao sindrom još 2019. SZO ga definiše kao sindrom povezan sa hroničnim stresom na radnom mestu. Znamo šta je, znamo da postoji, sve nam je poznato, a ipak… Svako istraživanje pokazuje - sve je prisutniji, sve je trajniji, sve ga je teže savladati.
Nisu ni potrebna opsežna istraživanja i podaci - svaka od nas u svom okruženju, ili na sebi samima, vidi efekte ovog sindroma. Počnimo od iscrpljenosti koja je postala orden moderne žene. Zatim distance prema poslu, cinizma i nezadovoljstva. I na kraju očekivanim padom efikasnosti.
Ovaj sindrom postao je, praktično, neizbežan. Nivoi stresa rastu, a sa njima opada i naš kapacitet da se sa istim nosimo. Negde između građenja karijere, održavanja mentalnog i fizičkog zdravlja, negovanja porodice, lako je izgubiti iz vida sebe i svoje potrebe. I baš to dovodi do sagorevanja!
Prvi korak - izbegnimo da sagorimo!
Prevencija je uvek ključ i bez obzira na popularnost koju ima, ovaj sindrom može nas zaobići. A evo i kako:
#1 Postavimo standarde, a ne granice
Postavljanje granica je buzzword koja ne izlazi iz mode. Od odnosa sa šefom do nošenja sa svekrvom, očekivanje je jasno - granice se moraju postaviti! Ipak, granice ograničavaju ne samo drugu stranu, već i nas. I iako nas donekle štite, takođe uspešno ograničavaju naš rast, odnose sa drugima i izlaženje iz zone komfora. Zbog toga je mnogo bolje postavljati standarde - jasan set očekivanja od koga obe strane imaju koristi.
#2 Oslonimo se na svoje fizičko zdravlje
Postići optimalni učinak dok ne dajemo sebi dovoljno vremena za san, dok ne unosimo dovoljno kalorija i zaboravljamo da pijemo vodu, nije ostvariv cilj. Krivica se često svaljuje na poslodavca kada je o sagorevanju reč, ali pre svega moramo poći od sebe. Za žene je takođe korisno da svoje projekte i planove usklade sa menstrualnim ciklusom i izbegnu da u periodima kada im to neće ići od ruke sebi zadaju najteže zadatke i javne nastupe.
#3 Pauza je produktivna jedino ako je bez krivice
Dati sebi vremena za pauzu i odmor besmisleno je ako to vreme provodimo ruku pod ruku sa osećajem krivice jer nismo produktivni. Neprestana potreba za ostvarivanjem rezultata na poslu, u kući, sa decom, iluzija da u svemu moramo da budemo najbolji mogući, dovela je do toga da ni telu ni glavi ne dozvoljavamo preko potreban predah. Samo odmorena glava može da ostvari dugoročne rezultate i to je ključ izbegavanja sagorevanja.
Drugi korak - prepoznajmo da imamo problem
Kako uopšte da znamo da patimo od ovog sindroma? Da li je način na koji svakodnevno funkcionišemo uobičajen za sezonu života u kojoj smo ili smo zapravo uveliko simptomatične?
Za početak, pogledajmo koliko od ovih izjava se odnosi na nas. Ukoliko je to više od polovine, vreme je za samorefleksiju i sagledavanje svakodnevice iz drugog ugla:
- Ujutru ustajemo umorni, bez obzira na to koliko smo spavali.
- Teško nam je da se povežemo sa poslom koji obavljamo.
- Često zaboravljamo stvari.
- Pri pomisli na posao osećamo odbojnost i cinizam.
- Osećamo kao da je nama teže nego našim kolegama.
- Imamo česte nesanice i glavobolje.
- Učinak nam opada uprkos dužim radnim satima.
- Preskačemo obroke, loše spavamo, slabije se krećemo.
- Češće pravimo greške na poslu.
- Vikende provodimo u oporavku od posla, bez snage za bilo šta.
Treći korak - naučimo kako da ga savladamo!
Najveći faktori burnouta su naše fizičko i mentalno zdravlje, spojeno sa neadekvatnom raspodelom radnih zadataka i psihološkom nebezbednošću na poslu. Zato je važno da se posvetimo svakom od ova tri stuba:
1. Fizičko zdravlje: izdvojimo vreme za kvalitetan san, hidrataciju, ishranu i kretanje. Da bismo bili dobro, prvo moramo da budemo dobro, a to je nemoguće postići bez dobrih osnova.
2. Mentalno zdravlje: potražimo pomoć terapeuta i karijerne savetnice. Vežbajmo kako da adekvatno izrazimo kroz šta prolazimo, na koje sve sfere života to utiče i kako da sa drugima o tome razgovaramo.
3. Poslovno okruženje: obratimo se poslodavcu. Podelimo svoje iskustvo i zajedno napravimo plan kojim postižemo dogovoren i neophodan učinak, a ne vodimo sebe putem koji nas narušava. Ukoliko ne možemo da pronađemo prostor za razumevanje i dogovor, vreme je za promenu.
Sagorevanje možda jeste moderna boljka, ali to je ne čini ništa manje ozbiljnom. Bez obzira da li ga vidimo na horizontu ili je naša redovna saputnica, važno je znati da se ovaj sindrom može savladati - a sada znamo i kako!
