Pamela Anderson zavodljivo se kreće pod zaslepljujućim svetlima. Njen džezerski kostim - ružičasti šešir posut kamenčićima, teška šminka - skriva nervozu, ali ona pleše sa sigurnošću žene koja zna ko je. Kada je muškarac upita koliko ima godina, koketno mu uzvraća: „Džentlmen nikada ne pita damu za godine“, blesnuvši osmehom od milion dolara.
Sedim u projekcionoj sali i gledam ovu pop ikonu kako igra bivšu zvezdu Las Vegasa u tiho dirljivom filmu The Last Showgirl Gije Coppole. Kako se priča odvija, postaje jasno da je ovo uloga koju je Pamela čekala čitav život.
Nakon što su je kamere uhvatile na velikom ekranu tokom kanadske fudbalske utakmice, devojka iz Lejdismita u Britanskoj Kolumbiji odmah je dospela u centar pažnje. Status seks simbola učvrstila je serijom Baywatch i naslovnicama Playboya, a postala je i tema globalnog skandala zbog ukradenog privatnog snimka i burnog razvoda od muzičara Tommyja Leeja. Neuspešni superherojski film iz 1996. Barb Wire možda joj je na kratko zatvorio vrata Holivuda, ali upečatljiva cameo uloga u Boratu vratila ju je u fokus javnosti - i dovela do raskida sa Kidom Rockom.
A onda se desilo nešto neočekivano. Pamela je preuzela kontrolu nad sopstvenom pričom - otvoreno ispričavši svoj život u blistavoj autobiografiji i Netflix dokumentarcu. Pojavila se na Nedelji mode u Parizu bez trunke šminke i počela da koristi društvene mreže kako bi promovisala ekološki aktivizam. Bio je to početak profesionalnog preporoda, onog za kojim je dugo čeznula.
Godinu dana kasnije Andersonova je bila kod kuće, na ostrvu Vankuver, dok je kiselila krastavce i ozbiljno razmišljala da pokrene biznis pod nazivom Pamela’s Pickles. U tom trenutku njen sin Brandon - glumac i producent - doneo joj je scenario za The Last Showgirl, nakon što su pokušaji rediteljke Gije Coppole da je kontaktira propali. Kada ga je pročitala, pomislila je: „Ovo možda jeste moja jedina prilika da snimim film, zato ću dati sve od sebe.“
U svojih 57 godina, ova poetska drama učinila ju je neočekivanom takmičarkom u sezoni filmskih nagrada, donoseći joj pohvale struke i nominacije za Zlatni globus, Gotham i SAG nagrade - ali ne i Oscara. „Uvek kažem da je prava pobeda u samom radu“, rekla je o izostanku nominacije. „Uradila sam nešto što zaista volim, i to mi je bilo potrebno - za dušu.“
Ako iko zna kako da izvede povratak na scenu poput iskusnog profesionalca, to je Martha Stewart. Pre ovog razgovora ove dve energične žene živele su iznenađujuće paralelne živote. Tu je dokumentarac Martha u režiji R. J. Cutlera, njihova zajednička strast prema baštovanstvu, ali i činjenica da su obe prebrodile burne romanse i bile pod lupom javnosti. Obe su javno govorile o važnosti pravde u pravnom sistemu i učestvovale u Comedy Central roastevima. A poslednjih godina, obe su zagrlile svoje telo više nego ikada - bilo na naslovnici Sports Illustrated Swimsuit izdanja, bilo u kostimu šou-dive Boba Mackiea, ukrašenom kristalima i perjem.
Kada su se Andersonova i Stewartova našle na našem Zoom pozivu - njihov prvi susret jedan na jedan - srdačno su se pozdravile, prokomentarisale nominacije za Oscara i podelile zabrinutost zbog razornog požara u Los Anđelesu, pre nego što su prešle na suštinu. (Ipak, ovo je intervju koji vodi prva žena milijarderka koja je sama izgradila svoje carstvo.)
MS: „Ovo je za mene veoma uzbudljivo“, kaže Martha. „Ustala sam jutros u četiri da pogledam tvoje neverovatno ostvarenje... bilo je zaista, zaista odlično.“
U narednim minutima razgovaraju o omiljenim receptima (granita), pristupu fitnesu (pilates) i važnosti prihvatanja sopstvene seksualnosti u svakoj životnoj dobi. Evo njihovog razgovora u celosti.
PA: Tako sam uzbuđena. Mislila sam da će ovo biti nekako nasumično, ali zapravo je savršeno.
MS: (smeh) I meni je vrlo uzbudljivo. Ustala sam jutros u četiri da pogledam tvoju neverovatnu izvedbu u The Last Showgirl. I moram priznati, rastužilo me - priča jeste tužna, ali film je urađen izvanredno. Čestitam ti.
PA: Hvala ti mnogo.
MS: Drago mi je što ti u filmu nisi ona slomljena žena. A Jamie Lee Curtis... kao i uvek, bila je fantastična. Da li je bilo zabavno raditi sa njom?
PA: Ona je neverovatno zabavna. I velika je podrška ženama. Prišla mi je, uhvatila me za ramena i rekla: „Ovaj film sam radila zbog tebe.“ Pomislila sam - to je žena koja stoji iza drugih žena. Prošla je kroz toliko faza i više puta se iznova pronalazila, i mislim da je u meni prepoznala želju da uradim isto. Zaista me podržala, što je bilo neverovatno. Presrećna sam što sam imala priliku da ovo radim.
MS: Čestitam ti na nominaciji za Zlatni globus. Mislim da nisi dobila Oscara…
PA: Ne, nije bilo nominacije za Oscara, ali to mi je čak i nezamislivo. Dobila sam nominaciju za SAG, što je za mene predstavljalo veliko uzbuđenje… sve ovo je potpuno neočekivano i uzbudljivo. Uvek kažem da je prava pobeda u samom radu. Imala sam priliku da radim nešto što zaista volim, a to mi je bilo potrebno za dušu.
MS: Koliko je trajalo snimanje filma?
PA: Snimili smo ga za 18 dana.
MS: Vau, neverovatno. Dakle, gotovo u realnom vremenu, prema priči.
PA: Gotovo nemoguće, ali nemoguće je baš ono što me uzbuđuje.
MS: I gde ste snimali u Las Vegasu?
PA: Snimali smo u hotelu Rio, iza scene, u malim prostorijama. Morali smo da izađemo na vreme jer bi predstava počinjala, pa bismo nakon toga sve vratili na svoje mesto.
MS: Šta te je privuklo toj ulozi?
PA: Mogla sam da čujem njen glas u svojoj glavi. Videla sam kako da je odigram, sve slojeve i nijanse. Kao da mi je lik već postojao u mislima i znala sam da to moram da uradim. To mi se nikada ranije nije dogodilo jer mi niko nije nudio tako dobre likove ili scenarije. Pomislila sam - vau, to je to.
MS: Izgledala si sjajno u filmu. Telo ti izgleda fantastično. Da li si morala posebno da se pripremaš? U odličnoj si formi, a i tvoja divna koža - znam sve o tvom „bez šminke“ pristupu.
PA: Kada sam počela da se pojavljujem bez šminke, nije mi bila namera da to iko posebno primeti. Nisam mislila da će iko uopšte obratiti pažnju.
MS: Ali postalo je senzacija, draga moja.
PA: A ti, Martha, sa svojim izdanjem na naslovnici Sports Illustrated - predivno je kada možemo da radimo stvari koje inspirišu ljude. To je ono što je za mene suština ovog posla. Uvek želim da, ako već radim film, on bude pun nade, da inspiriše i da ide napred. To mi se kod tebe sviđa - tvoji izbori inspirišu mnoge žene.
MS: Pitala sam ćerku: „Da li da to uradim?“ Ona mi je rekla: „Samo napred.“ To mi je bilo ohrabrenje. Jer znam da dobro izgledam.
PA: Imaš prelepu koštanu strukturu lica.
MS: Imam lepe crte, jaka sam i zdrava. Ali radim na tome. Vodim računa o sebi. A imam i dobru genetiku.
PA: I ja brinem o sebi. Zdravo se hranim, stalno sam napolju i šetam. Za potrebe filma radila sam sa sjajnim koreografom Gregom Butlerom, s kojim sam sarađivala na Brodveju kada sam igrala Roxie u Chicagu. Znao je u kakvoj sam formi - nisam baš plesačica, koliko god bih to volela. Znao je kako možemo da sklopimo tu audicijsku scenu. Ples je sjajna vežba. Uvek sam bila aktivna, i to me drži u kondiciji. Ne idem u teretanu niti nešto slično.
MS: Ne radiš pilates kao ja tri puta nedeljno u 6.30?
PA: Obožavam pilates, ali ovde na ostrvu ga nemam.
MS: Mogla bi da otvoriš pilates studio. Svi žele pilates.
PA: Imam mali podrum u svojoj kućici na vodi… Mogla bih da stavim pilates reformer tamo, ali verovatno bih se upetljala u njega.
MS: Vraćam se na film, ne mogu da izbacim iz glave onog čoveka iz audicijske scene… to se svima nama desilo. One audicije koje su toliko besmislene i bezosećajne. U toj sceni se to zaista oseti.
PA: Sviđa mi se što ona ne prihvata „ne“ kao odgovor. Zamalo da ode, ali se okrene i pita: „Šta vam se nije svidelo?“ Koliko god da je otvoreno nosila emocije u rukavu i preispitivala svoje odluke, ona se borila.
MS: Imala sam slično iskustvo kada sam bila veoma mlada i odlazila na kastinge kao manekenka. Tražili su od svih devojaka da ponesu bikinije, a nakon mog intervjua, gde je za stolom sedelo oko petnaest muškaraca, rekli su: „Idi, presvuci se u bikini.“ Pitala sam: „Da li uloga zahteva bikini?“ A jedan od njih je odgovorio: „Ne, ali kad ste već ovde, možemo da vas pogledamo.“ Samo sam ustala i izašla iz prostorije. Imala sam možda 17 godina, ali nisam pristajala na takve stvari. I to je celog mog života bilo tako - nisam trpela gluposti. Kada vidiš da druge devojke pristaju na to jer im je potreban novac ili posao, to je užasno težak položaj. Mislim da se to, posle svih ovih godina, ipak polako menja.
PA: Teško je kretati se u poslu koji se zasniva na fizičkoj lepoti, ali i na nevinosti. U ovom poslu želiš da ugodiš ljudima, imaš unutrašnji osećaj da možda to nije prava stvar, i lako se možeš naći u opasnim situacijama. Verovali ili ne, bila sam tako stidljiva devojčica i želela sam da uradim bilo šta samo da prestanem da budem stidljiva. Kada se ukazala prilika za naslovnicu Playboyja, mama mi je rekla: „Uradi to.“ Nisam znala gde će me to odvesti, ali je vodilo ka ovom divljem i ludom životu.
MS: A svakako jeste. Kakvo je bilo iskustvo raditi sa Gijom Coppolom?
PA: Gija je neverovatna. Sjajna je rediteljka. Tiha je, ali odlučna. Ovo je bila njena jedinstvena vizija. Toliko žena je radilo na setu - naš direktor fotografije, devojka koja je nosila mikrofon… Ovaj film zaista je bio o ženama, stvorile su ga žene i napisala ga je žena.
MS: Ali obučena od muškarca! Kakav je bio Bob Mackie?
PA: Ti kostimi bili su poput muzejskog eksponata. Nisu napustili pozorište 30 godina; neki su i dalje imali imenske oznake u sebi. Koliko god da bili teški i neudobni…
MS: Ipak su bili fantastični. I ti ukrasi na glavi - mora da je bolelo.
PA: One Jubilee šou-dive činile su da sve izgleda lako. One su bile ikone Las Vegasa, ali više nema šoua. Staro ide, novo dolazi.