„Nisam neko ko voli da se sam sebi divi,“ govorio je Giorgio Armani, ali nije mogao da porekne da je ponosan što je stigao do ovako važnog trenutka. Italijanski dizajner tada je mislio na pedesetu godišnjicu svog modnog carstva. Nedavno je obeležio svoj 91. rođendan, a danas se modni svet oprašta od čoveka koji je život pretvorio u eleganciju.
Skromnost na stranu, modni svet – posebno savremeni koncept lifestyle brendova – duguje Armaniju ogroman deo svog identiteta. Njegova vizija uvek je prevazilazila modu: Armani hoteli, rezidencije, restorani, klubovi i kafići danas se nalaze širom sveta. Za njega je kreiranje životnog prostora bilo slično dizajniranju visoke mode – „u tom susretu klijenta i kreatora nastajalo je nešto retko i jedinstveno“. Posebno mu je značilo što je svetu mogao da donese dašak Italije. U svom restoranu u Njujorku, koji je otvorio manje od godinu dana pre smrti, voleo je da naručuje svoje omiljeno jelo – risoto alla Milanese.
Njegova vizija oblikovala je i Holivud. Još osamdesetih oblačio je Richarda Gerea u filmu American Gigolo, kasnije Leonarda DiCaprija u The Wolf of Wall Street, ali i brojne zvezde crvenog tepiha. Posebno je voleo saradnje s Diane Keaton i Jodie Foster. Njegove kreacije birale su i mlađe generacije – Mikey Madison, Sydney Sweeney i Zendaya. Bio je neizmerno ponosan što mlađe generacije traže vintage Armani.
„Moj rad je definisao stalni proces pojednostavljivanja,“ objašnjavao je. „Skidao sam slojeve kako bih dodao vrednost i značenje.“ Njegova estetika nije bila deo trenda quiet luxury – Armani je verovao u oduzimanje koje dodaje smisao, a ne lišava odeću suštine.
Karijeru je gradio u postojanom ritmu – sopstveni brend osnovao je sa 41 godinom, nakon rada za Cerruti i Loewe. „Moj put je počeo kasnije, da, ali mi je to dalo pravu svest i zrelost da uđem u složen i brz svet mode,“ poverio je u jednom intervjuu za ELLE. Njegovo odelo krojeno po meri postalo je simbol elegancije i moći, a poslednjih godina ponovo je doživelo veliki povratak. Verovao je da odelo ženama pruža snagu i autoritet – kako na poslu, tako i van njega.
Cate Blanchett često je govorila o njihovoj saradnji, prisećajući se kako bi Armani uz osmeh rekao „Pusti mene“ kad god bi poželela model iz muške kolekcije – i potom stvorio verziju prilagođenu njenoj silueti.
Armani je oduvek podržavao mlade dizajnere na milanskoj sceni. I dok se deo modne industrije okretao metaverzumu i digitalnim formatima, on je ostao veran pisti: „Odeću je trebalo videti uživo, na telima u pokretu,“ govorio je. Za jesen 2025. predstavio je kolekciju „Radici“ (Koreni), kojom se vratio svojim osnovama. „To nije značilo da sam krut ili da ponavljam sebe. Posmatrao sam svet i pratio promene u potrebama i načinu života,“ objašnjavao je tada.
I do samog kraja bio je kritičar savremene mode. „I dalje sam video kako se moda udaljava od svoje prave svrhe – da oblači ljude na način koji unapređuje život, redefiniše uloge i oblikuje nove slike. Danas su ciljevi rasta profita i komunikacija radi komunikacije izvitoperili sve. Odeća je postala sekundarna – ili, još gore, samo koncept. Proizvodi se previše, u stalnom ciklusu koji umanjuje vrednost.“
Svoje nasleđe definisao je ovim rečima: „Želeo sam da ostavim posvećenost, poštovanje i pažnju prema ljudima i stvarnosti. Tu sve počinje.“
Modni svet danas žali, ali i slavi njegovo delo. Giorgio Armani zauvek će ostati simbol sofisticiranosti, discipline i elegancije te dizajner koji je promenio način na koji svet razume modu.
Tekst: Véronique Hyland
· Reaguj