Ljubavi,
Bliži mi se rođendan dok ti ovo pišem.
Dok ti čitaš već je prošao.
Verujem da me ni ove godine nećeš iznenaditi.
Jedino iznenađenje je moja spremnost da se nadam tvojoj promeni.
Znaš i ti da nisi baš najbolja osoba na svetu,
kriješ se iza mojih „velikih“ očekivanja.
Nisu ona velika, a nisi ni ti.
Ljudi kažu da je život lepši bez očekivanja,
ja bih rekla tužniji.
Život bez očekivanja je život bez vere u druge.
Čitaš i dalje,
Meni je rođendan prošao.
I to onaj broj koga se plašim,
u svakoj deceniji imam po jedan.
Nije okrugao.
Ono bez čega ne želim,
je ono što me jede.
Očekivanja.
Šta sam uradila?
Šta nisam uradila?
Je l’ vreme za botoks ili za bebu?
Ili za oba?
Ovo prvo sam probala.
Ne sviđa mi se osećaj težine na čelu.
Iako dobro izgleda.
Ovo drugo…
Ne sviđa mi se osećaj težine.
Verujem da su mi neki ljudi tog dana,
poželeli ovo drugo.
Možda će sledeće godine konačno dići ruke.
Podignute ruke želim samo u aplauzu.
Je l’ normalno da jedna obrazovana,
samostalna žena,
robuje tuđim očekivanjima?
Ne želim da me pitaju za bebu,
ali ne želim ni da me ne pitaju.
Ne želim da me zovu da izađem,
ali ne želim ni da me ne zovu.
Broj moje „skeri“ godine,
je sumanuto nasumičan,
jednom muškarcu.
Ali ljubavi, mi znamo,
da si ti oba.
Pa ćeš kao žena razumeti,
pritisak na matericu.
Pritisak na nekretninu.
Na odluke.
Pritisak je, ljubavi,
nasilno očekivanje.
A onda pogledam žene,
rođene decenijama ranije od mene.
Smeju se glasno,
putuju.
Plaču, sahranjuju.
Nose crvene karmine.
Perike.
Duge sede kose.
Govore „ne“ bez objašnjenja.
Nose toples,
iako im kožu možda krase ožiljci.
Krase - da!
Preživele su.
Vidim ih kako koračaju,
tempom kojim žele.
Bore se.
Ne nose satove,
jer vreme je iluzija.
Sede u sigurnim kućama,
sigurne u svoje odluke.
Vidim ih prelepe.
Pune života,
koji ih je naučio da želje drugih
nisu njihove obaveze.
Da razočaranja okoline,
nisu njihove greške.
Ljubavi,
„skeri“ godine u stvari nisu problem,
one su privilegija.
S ljubavlju,
J.
· Reaguj